Слободан Принцип Сељо
синовац Гаврила Принципа, партизански команднат и народни херој / From Wikipedia, the free encyclopedia
Слободан Принцип Сељо (Хаџићи, код Сарајева, 25. мај 1914 — Крушево, код Фоче, 25. април 1942) био је револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
слободан принцип сељо | |
---|---|
Датум рођења | (1914-05-25)25. мај 1914. |
Место рођења | Хаџићи, код Сарајева, Аустроугарска |
Датум смрти | 25. април 1942.(1942-04-25) (27 год.) |
Место смрти | Крушево, код Фоче, Краљевина Југославија (дејуре) НДХ (дефакто) |
Професија | студент технике |
Члан КПЈ од | 1937. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Служба | НОВЈ 1941—1942. |
У току НОБ | командант Оперативног штаба НОП и ДВ за источну Босну |
Народни херој од | 6. септембра 1942. |
Потицао је из револуционарне породице Принцип, а млађи брат његовог оца био је Гаврило Принцип, припадник „Младе Босне” и атентатор на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, јуна 1914. у Сарајеву.
Као ученик гимназије у Сарајеву прикључио се омладинском револуционарном покрету, а доласком на студије технике у Београд активно се укључио у револуционарни студентски покрет. Због истакнуте активности међу студентима, као и учешћа у студентским акцијама и демонстрацијама 1937. је примљен у чланство илегалне КПЈ.
Био је активан у Удружењу босанскохерцеговачких студената „Петар Кочић”, а од 1937. до 1939. и његов председник. Ово удружење развило је живу политичку активност међу студентима, а деловало је и међу омладином и студентима у Босни и Херцеговини. За време школских распуста политички је деловао у родном крају, међу радничком и сеоском омладином. Био је један од најистакнутијих студената-комуниста на Београдском универзитету, због чега је био хапшен и прогањан од полиције.
Учествовао је у Априлском рату 1941, а након окупације Југославије изабран је за члана војног руководства КПЈ за Босну и Херцеговину, са задатком да ради на организовању устанка. Јула 1941. именован је за члана Обласног штаба за сарајевску област, као и за члана Главног штаба НОП одреда Босне и Херцеговине. Учествовао је у организовању устанка на Романији и стварању Романијског партизанског одреда. Почетком фебруара 1942. именован је за команданта Оперативног штаба НОП и ДВ за источну Босну. Половином априла 1942. разболео се од тифуса и крајем истог месеца умро у централној партизанској болници у околини Фоче.
За народног хероја проглашен је 6. септембра 1942, међу првих 12 партизанских бораца. Сахрањен је у Гробници народних хероја у спомен-парку Враца, на Требевићу, код Сарајева.