Стоматологија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Стоматологија је грана медицине, односно медицинска дисциплина, која се бави проучавањем физиолошких и патолошких стања свих структура усне дупље и граничних подручја, као и превенцијом, дијагностиком, конзервативним и хируршким лечењем болести ових структура и њиховом рехабилитацијом, протетским и ортодонтским збрињавањем.[2] Звање доктор стоматологије се стиче после завршеног факултета, након чега је могућа и одговарајућа специјализација. Иако је првенствено повезана са зубима, с гледишта опште јавности, област стоматологије или стоматолошка медицине није ограничена на зубе, већ обухвата и друге аспекте краниофацијалног комплекса укључујући вилични зглоб и друге подржавајуће, мишићне, лимфне, нервне, васкуларне и анатомске структуре.
Стоматологија | |
---|---|
Занимање | |
Назив занимања | |
Подручје рада | Здравствена заштита, анатомија, физиологија, патологија, медицина, фармакологија, козметика, хирургија |
Опис | |
Поља рада |
|
Квалификације | Стоматолошка диплома, медицинска диплома |
Слични послови |
|
Стоматолошке третмане обавља стоматолошки тим, који се обично састоји од стоматолога и помоћника (стоматолошких асистената, зубних хигијеничара, зубних техничара, као и стоматолошких терапеута). Већина стоматолога ради било у приватним праксама (примарна нега), стоматолошким болницама (секундарна нега) или институцијама (затворима, базама оружаних снага, etc.).
Историја стоматологије је скоро једнако дуга колико и историја човечанства и цивилизације са најранијом евиденцијом из 7000. п. н. е. Остаци из раних Харапанских периода цивилизација долине Инда (око 3300 п. н. е.) садрже евиденцију о зубима који су били бушени од још шре 9.000 година.[3] Сматра се да је стоматолошка хирургија била прва специјализација медицине.[4]