Aristotelov univerzitet u Solunu
From Wikipedia, the free encyclopedia
Аристотелов универзитет у Солуну (грчки:Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης) је једна од најстаријих и најпрестижнијих високо-образовних институција у Грчкој. Аристотелов универзитет у Солуну је највећи универзитет у Грчкој и на Балкану. Универзитет носи име филозофа Аристотела који је рођен у Стагеири, 55 километара источно од града.[1] Централни кампус налази се у центру Солуна гдје заузима 230 000 метара квадратних простора. Језик на којему се одвијају предавања је грчки, иако се део колегија за међународне студенте организује и на енглеском, француском, немачком и италијанском језику.
Аристотелов универзитет у Солуну | |
---|---|
Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης | |
Хисторија | |
Мото | Μούσαις Χάρισι Θῦε |
Мото (сх.) | Жртвованје музама и харитама |
Оснивање | 1925. (прва предавања од 1926.)[1] |
Генерално | |
Врста | јавни универзитет |
Администрација | |
Академско особље | 2,024 |
Студенти | |
Број студената – додипломци – дипломци – докторанти | 70,000 61,000 4,520 3,952 |
Удружења | ЕРАСМУС, Мрежа универзитета Балкана, АУЕ, УМ |
Локација | |
Сједиште – град – покрајина – држава | Солун Централна Македонија Грчка |
Кампус | 230,000 м2 |
Службене странице | |
Аристотелов универзитет у Солуну |
Универзитет је основан 1925. године за време владе Александроса Папанастасиоса на основу закона под бројем 3341/14-6-25, а прва предавања на Филозофском факултету започела су 1926. године.[1] Следеће године отворени су и студији математике и природних наука.[1] Био је то други грчки универзитет после Националног и Каподистриасовог универзитета у Атени који је основан још 1837. године. Универзитет је изграђен на парцели старог јеврејског гробља у Солуну које су нацисти после у потпуности уништили у периоду Другог светског рата. Елефтериос Венизелос је на крају Првог светског рата намеравао да други грчки универзитет отвори у Смирни (данашњем турском Измиру), док је Универзитет у Солуну требао да буде трећи по реду.[2] За време окупације грчке су власти и отвориле Универзитет у Смирни али град после Грчко-турског рата није остао део Грчке док су његове нове нео-византијске репрезентативне зграде пренамењене и преуређене.[3] Тако је Солун постао други центар на северу Грчке и други универзитетски центар земље. Од 1926. до 1950. универзитет је развијан као де факто федерирани универзитет где су различите већином неовисне школе (факултети) номинално сматране делом истог универзитета. Сличан се модел користи до данас на британском Универзитету у Лондону.