Никарагва
земља у Средњој Америци / From Wikipedia, the free encyclopedia
Никарагва (шп. ), званично Република Никарагва (шп. ), држава је у средњој Америци. Смештена је између 11. и 14. степена СГШ. Према северу се граничи са Хондурасом, а према југу са Костариком. Излази на Тихи океан према западу, док према истоку има излаз на Карипско море. Према физичко-географским карактеристикама може се поделити на три веће области: Пацифичка низија; средишње планине; и Карипска низија. На пацифичкој обали Никарагве налазе се два највећа језера у Средњој Америци – Манагва и Никарагва. Ова језера окружују плодне равнице које се пружају према северозападу дуж раседне долине залива Фонсека. Тамошње земљиште је обогаћено пепелом са оближњих вулкана. Никарагва обилује биолошки веома важним и јединственим екосистемима чиме доприноси богатству флоре и фауне у Средњој Америци. Главни град, Манагва, трећи је град по броју становника у Средњој Америци.
Република Никарагва | |
---|---|
Главни град | Манагва |
Службени језик | шпански |
Владавина | |
Облик државе | Унитарна председничка конституционална република |
— Председник | Данијел Ортега |
— Потпредседник | Росарио Муриљо |
Историја | |
Независност | Од Шпаније, Мексика и Савезне Републике Централне Америке |
— Проглашена | 15. септембар 1821. |
— Призната | 25. јул 1850. |
— Од Првог мексичког царства | 1. јул 1823. |
— Од Савезне Републике Централне Америке | 31. мај 1838 |
— Примљени у Уједињене нације | 24. октобар 1945. |
— Револуција | 19. јул 1979. |
— Садашњи устав | 9. јануар 1987. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 130,375 km2 (96) |
— вода (%) | 07,14 |
Становништво | |
— 2019 процена[1] | 6,486,201 (111) |
— 2012 цензус[2] | 6,071,045[3] |
— густина | 49.750,34 ст./km2 (155) |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2018 |
— укупно | $35.757 милијарди (115) |
— по становнику | $5,683 (129) |
ИХР (2019) | 0.660 |
Валута | Кордоба |
— код валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | -6 |
Интернет домен | |
Позивни број | +505 |
Шпанско царство покорило је ову област у 16. веку. Никарагва је независност од Шпаније стекла 1821. године. Након независности, Никарагва је прошла кроз раздобља политичких немира, диктатуре, и финансијске кризе – што су били главни узроци Никарагванске револуције током шездесетих и седамдесетих година 20. века. Данас је Никарагва парламентарна демократија која током последњих година има политичку стабилност и бележи привредни раст. Од 2007. председник државе је Данијел Ортега.
Мешавина културних традиција је створила значајну разноликост у фолклору, кухињи, музици и књижевности, посебно овој другој, с обзиром на књижевне доприносе никарагванских песника и писаца као што је Рубен Дарио. Позната као „земља језера и вулкана“,[4] Никарагва је такође дом резервата биосфере Босавас, друге по величини прашуме у Америци.[5] Биолошка разноликост, топла тропска клима и активни вулкани чине Никарагву све популарнијом туристичком дестинацијом.[6]