Никарагва (језеро)
највеће језеро у Средњој Америци / From Wikipedia, the free encyclopedia
Језеро Никарагва (шп. ) је са 8.157 km² највеће језеро Средње Америке.[1] Налази се на југозападу Никарагве. Повезано је са језером Манагва на северу. Највеће острво у језеру је Ометепе са два вулкана, друго је Запатера на северу, док је на југу група острва Солентинаме. Поред њих, ту је и око 400 острваца.
Никарагва | |
---|---|
Координате | 11° 36′ 32″ С; 85° 21′ 03″ З |
Тип | природно, тектонско |
Земље басена | Никарагва |
Макс. дужина | 148 |
Макс. ширина | 55 |
Површина | 8.157 2 |
Макс. дубина | 26 |
Над. висина | 32 |
Водена површина на Викимедијиној остави |
Река Сан Хуан истиче из језера и улива се у Карипско море. На тај начин мањи бродови из Атлантика могу да плове до лука на његовој обали. Историјски записи говоре да су карипски гусари три пута нападали град Гранада на обали језера Никарагва. На језеру Никарагва влада жив саобраћај који повезује његове обале. Већ дуже од века постојали су планови да се језеро Никарагва и река Сан Хуан искористе за изградњу канала између Атлантика и Пацифика (такозвани Никарагвански канал). Многе морске врсте риба могу да допливају и опстану у слатководном језеру Никарагва, попут сабљарки и ајкула. Језеро је данас прилично загађено.
Језеро се улива у Карипско море преко реке Сан Хуан, што историјски чини град на језеру Гранаду атлантском луком, иако је Гранада (као и цело језеро) географски ближа Тихом океану. Пацифик је довољно близу да се види са планина Ометепе (острва у језеру). Језеро има историју карипских пирата који су напали Гранаду у три наврата.[2] Пре изградње Панамског канала, линија дилижанса у власништву компаније Корнелиус Вандербилтове Accessory Transit Company повезивала је језеро са Пацификом преко ниских брда уске Ривасове превлаке. Направљени су планови да се искористи предност ове руте за изградњу међуокеанског канала, Никарагванског канала, али је уместо тога изграђен Панамски канал. Да би угушиле конкуренцију са Панамским каналом, САД су обезбедиле сва права на канал дуж ове руте Уговором Брајан–Чаморо из 1916. Међутим, пошто су овај споразум међусобно поништиле Сједињене Државе и Никарагва 1970. године, идеја о још једном каналу у Никарагви се и даље повремено појављује, као што је предлог Екоканала. Влада Никарагве је 2014. године понудила 50-годишњу концесију компанији Хонгконг Никарагва Канал Девелопмент Инвестмент (HKND) за изградњу канала преко Никарагве по цени од 40 милијарди америчких долара, при чему би изградња почела у децембру 2014. и била окончана 2019.[3] Протести против еколошких и друштвених ефеката канала, као и питања о финансирању, довели су до обуставе пројекта.[4]