Ориноко
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ориноко (шп. ) је река која протиче кроз Колумбију и Венецуелу.[2] Открио ју је Кристифор Колумбо 1498. године. Извире у јужном подножју Сијера Париме. Четврта је по величини у Јужној Америци. Позната је по бифуркацији. У горњем току спојена је са реком Касикијаром. Дуга је 2.410 km са површином слива око 880.000 и протоком воде од 33.000 m³/s. Главне леве притоке су јој Гвавиаре, Мета, Араука и Апура, а са десне Кауре и Карони. У Атлантски океан улива се великом делтом Амакуро (око 20.000 km²) са 12 главних рукаваца.
Ориноко () | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 2.140 |
Басен | око 990.000 2 |
Пр. проток | 36.000 3⁄ |
Слив | 880.000 km² |
Водоток | |
Извор | Сијера Парима |
В. извора | 1.047 |
Ушће | Атлантски океан (делта Амакуро |
Коор. ушћа | 8° 37′ N 62° 15′ W[1] |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Венецуела, Колумбија |
Притоке | десне: Карони, Каура; леве: Мета, Гвавиаре, Араука, Апура |
Река на Викимедијиној остави |
Ориноко са својим притокама представља најсевернији од четири главна речна слива - Јужне Америке. Он је са запада и севера обрубљен Андама, Гвајанском висоравни на истоку, а са југа сливом реке Амазоне. Поречје Оринока, ког зову и Ориноквија покрива огромну површину од око 948 000 ², а то је око четири петине Венезуеле и једна четвртина Колумбије.[2]
Већину свог тока Ориноко тече кроз непроходну прашуму или кроз високотравнату савану у регији Љанос, која заузима три петине поречја Оринока, северно од реке Гвавијаре и западно од Доњег Оринока и Гвајанске висоравни.[2] Љаносу су име дали Шпанци у 16. веку, он се већ одавно користи као пашњак за велика стада говеда. Од 1930. тај крај се снажно развија у једно од најважнијих индустријских подручја Јужне Америке.[2]