Венецуела
држава у Јужној Америци / From Wikipedia, the free encyclopedia
Венецуела (шп. ), или званично Боливарска Република Венецуела[lower-alpha 1] (шп. ), држава је која се налази у северном делу Јужне Америке.[9][10] Смештена је између Колумбије на западу, Бразила на југу и Гвајане на истоку, док на северу излази на обале Карипског мора и Атлантског океана на североистоку. Укупна дужина обале је око 2.800 km. Уз североисточну и северну обалу Венецуеле налазе се острвске државе Тринидад и Тобаго, Гренада, Курасао и Аруба. Са површином од 916.445 km² налази се на 6. месту међу јужноамеричким и на 33. месту међу светским државама и територијама. Према подацима пописа становништва из 2011. у земљи је живело нешто мање од 29.000.000 становника (рачунајући и избегла и расељена лица), или у просеку 30,2 ст/км².
Боливарска Република Венецуела | |
---|---|
Главни град | Каракас |
Службени језик | шпански |
Владавина | |
Облик државе | Савезна република[1][2][3][4] |
— Председник | Николас Мадуро |
— Потпредседник | Делсија Родригез |
Историја | |
Независност | |
— од Шпаније | 5. јул 1811. |
— од Велике Колумбије | 13. јануар 1830. |
— међународно признање | 30. март 1845. |
— важећи Устав | 20. децембар 1999. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 916.445 km2 (33) |
— вода (%) | 0,3 |
Становништво | |
— 2011.[5][6] | 28.946.101 (44) |
— густина | 31,59 ст./km2 (181) |
Економија | |
ИХР (2011) | 0,735 (73) — висок[7][8] |
Валута | Боливар фуерте |
— стоти део валуте | |
— код валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | -4:30 |
Интернет домен | |
Позивни број | +58 |
Географијом Венецуеле доминирају високи Анди на западу, басен Амазона на југу и Оринока у централном и јужном делу делу земље, пространи љаноси и карипска обала. Биодиверзитет који варира од тропских кишних шума на југу до приморске тропске вегетације на северу, и од високопланинских шума на западу, преко високотравних савана у централном делу до мочвара у делти Оринока на истоку, сврстава Венецуелу у земље са најразноврснијим биолошком сликом на свету.[11] Највиши водопад на свету са висином од 979 m, Анђеоски водопад, један је од бројних симбола ове земље.
Шпански конкистадори колонизовали су подручје данашње Венецуеле до 1522, а нешто раније око 1515. на острву Кубагва основали су град Нуево Кадиз који је био први шпански град на тлу Јужне Америке. Венецуела је била прва шпанска колонија на континенту која је прогласила независност од Шпанске империје 1811. што је довело до рата за независност. Победа бораца за независност предвођених револуционаром Симоном Боливаром у бици код Карабоба 1821. утрла је пут ка независности Венецуеле. Дан када је извојевана ова велика победа 24. јун Венецуела слави као национални празник.
У политичком смислу Венецуела је савезна република са председником као врховним поглаваром на челу. Чине је 23 савезне државе, дистрикт Каракас и зависне острвске територије уз обалу. Венецуела има вишедеценијски територијални спор са Гвајаном око територије од око 159.000 km² западно од реке Есекибо (територија Гвајана Есекиба или ) коју Венецуела сматра законитим делом своје територије.
Венецуела се убраја у земље са изразито високом стопом урбанизације, а већина њене популације живи у великим градским центрима у северном делу земље.[12][13][14] Главни и највећи град у земљи је Каракас, а међу највеће градове у земљи спадају и Маракаибо, Сијудад Гвајана, Маракај, Валенсија, Баркисимето, Мерида и Сан Кристобал.
Главни извор прихода је нафта чије процењене резерве од скоро 300 милијарди барела сврставају Венецуелу на прво место у свету а држава је и међу највећим светским произвођачима овог енергента. Поред нафте важан извор прихода представља извоз пољопривредних култура, посебно кафе и какаоа.[15][16][17][18][19][20][21]