Палата Топкапи
главна резиденција свих османских султана скоро 400 година / From Wikipedia, the free encyclopedia
Палата Топкапи или Топкапи сарај (тур. ) била је главна резиденција свих османских султана скоро 400 година.[2][3] Изграђена је на захтев Мехмеда Освајача када је заузео Истанбул. Ова палата је била главна резиденција све до 1856. године када је султан Абдулмеџид I наредио да главна резиденција буде палата Долмабахче. Из Топкапи палате вођени су сви државни послови. Ова палата је била само “срце” Османског царства. Ту се, такође, налазио и султанов харем. Ова палата је изузетно раскошно украшена са великим количинама злата.
Топкапи палата | |
Информације | |
---|---|
Локација | Истанбул, Османско царство |
Статус | затворена |
Отварање | 1465. |
Затварање | 1856. |
Компаније | |
Архитекта | Мехмед II, Алаудин, Давуд Ага, Мимар Синан, Саркис Балјан[1] |
Управљање | Истанбул, Османско царство |
Палата је тада била место одржавања многих историјских државних догађаја и краљевских забава, а данас је музеј који има велику и вредну колекцију споменика и уметнина (попут огртача и мача пророка Мухамеда, али и Хрвојев мисал). Данас Топкапи палата представља једну од главних туристичких атракција Истанбула.
Године 1985, Палата Топкапи је, заједно са осталим споменицима "Историјског језгра Истанбула", стављена на листу светских баштина и под заштиту је УНЕСКА као "најбољи пример комплекса палате [...] из Османског периода".[4]
Изградња, коју је наредио султан Мехмед Освајач, почела је 1459. године, шест година након освајања Цариграда. Топкапи се првобитно звала „Нова палата“ (Јени Сарај или Saray-ı Cedîd-i Âmire) да би се разликовала од Старог двора (Ески Сарај или Sarây-ı Atîk-i Âmire на тргу Бајазит. У 19. веку је добила име Топкапи, што значи Топовска капија.[5] Комплекс се ширио вековима, великим реновирањем након земљотреса 1509. и пожара 1665. године. Комплекс палате се састоји од четири главна дворишта и много мањих зграда. У харему су живеле женске чланице султанове породице, а водећи државни званичници, укључујући и великог везира, одржавали су састанке у згради Царског савета.