Мимар Синан
османски архитекта / From Wikipedia, the free encyclopedia
Коџа Мимар Синан Ага или само Синан (Кајсери, 15. априла 1489 – Цариград, 7. фебруара 1588)[1][2] је био најзначајнији архитект у раздобљу султана Селима I, Сулејмана I, Селима II, и Мурата III. Његов најзначајнији рад је Сулејманова џамија у Цариграду.
Мимар Синан | |
---|---|
Датум рођења | (1489-04-15)15. април 1489. |
Место рођења | Кајсери, Османско царство |
Датум смрти | 7. фебруар 1588.(1588-02-07) (98 год.) |
Место смрти | Цариград, Османско царство |
Потпис |
Рођен у Анатолији као син православних јерменских родитеља.[3][4] Године 1511, почиње да ради у инжењерији јањичарске војске и 1539. добија титулу „први градитељ“. Први велики рад му је био Шехзадина џамија у Цариграду 1548. Најпознатије дело на нашим просторима је Мост Мехмед паше Соколовића у Вишеграду. Синанов ученик Мимар Хајрудин Ага је саградио Стари мост у Мостару и тиме положио пријемни испит за Синанов менторат.
Мимар Синан је најзначајнији заступник класичне османске архитектуре и неки га пореде с његовим савремеником Микеланђелом.[5] На различитим местима у Османском царству је саградио 84 велике џамије, 52 мале џамије, 57 школа Курана (медреса), 7 библиотека, 18 караван сараја, 22 маузолеја, 46 хамама, 35 одморишта (сарај), 3 болнице, 5 акведукта, 8 мостова и 8 складишта. Једно од његових дела је Џамија Мехмед-паше Соколовића.
Сахрањен је непосредно изван северног зида уз Сулејманову џамију.