Халдеја
From Wikipedia, the free encyclopedia
Халдеја (грч. , акад. , хебр. , арап. ),[1][2] је хеленистички назив за дио Вавилоније, смјештен око некадашњег сумерског града Ура који је постао независно краљевство под влашћу народа званог Халдејци. То је краљевство ратовало са страним династијама које су владале јужном Месопотамијом, углавном Акађанима и Вавилонцима. За вријеме владавине Хамурабија је потпало под вавилонску власт, али је сачувало властити идентитет.
Халдејски владари су с временом почели стицати све већу власт и утицај над Вавилонијом, тако да се у античко доба израз Халдеја важио као синоним за Вавилонију. Прије тога је неколико Халдејаца накратко успјело постати краљевима Вавилона, али је тек 625. п. н. е. халдејски принц по имену Набопаласар успио трајно освојити власт у Вавилонији и основати Халдејску династију, односно државу која се назива Халдејско краљевство.
Током периода слабости у краљевству Вавилоније које је говорило источносемитски, нова племена миграната који су говорили западносемитски[3] су пристигла у регион са Леванта између 11. и 9. века пре нове ере. Најранији таласи су се састојали од Сутеана и Арамејаца, а након једног века уследили су Калди, група која је касније постала позната као Халдеани или Халдејци. Ове сеобе нису утицале на моћно краљевство и царство Асирије у Горњој Месопотамији, које је одбило ове упаде.
Ови номадски Халдејци су се населили у крајњем југоисточном делу Вавилоније, углавном на левој обали Еуфрата. Иако се за кратко време име обично односило на целу јужну Месопотамију у хебрејској литератури, ово је био географски и историјски погрешан назив, јер је сама Халдеја заправо била само равница на крајњем југоистоку формирана од наслага Еуфрата и Тигра, која се протеже око 640 km (400 mi) дуж тока ових река и у просеку има око 160 km (100 mi) ширине.
Постојало је неколико краљева халдејског порекла који су владали Вавилонијом.[4]:178 Од 626. п. н. е. до 539. п. н. е., владарска породица која се назива Халдејска династија, названа по њиховом могућем халдејском пореклу,[4]:4 владала је краљевством на свом врхунцу под Неовавилонским царством, иако је коначни владар овог царства, Набонид (556–539. п. н. е.) (и његов син, и регент Валтазар) је био узурпатор асирског порекла.