Нил Армстронг
амерички астронаут / From Wikipedia, the free encyclopedia
Нил Олден Армстронг (енгл. ; Вапаконета, 5. август 1930 — Синсинати, 25. август 2012) био је амерички астронаут и први човек који је ступио на тлo Месеца (1969).[1]Он је исто тако био аерокосмички инжењер, морнарички пилот, пробни пилот, и универзитетски професор. Пре него што је постао астронаут, Армстронг је био официр у Америчкој ратној морнарици и служио је у Корејском рату (1950—1953), где је извршио 78 борбених летова. Након рата, он је завршио факултет на Универзитету Пердју и служио је као тест пилот при Националном саветодавном комитету за аеронаутику () у постави за летове високе брзине, где је обавио преко 900 летова. Касније је завршио постдипломске студије на Универзитету Јужне Калифорније.
Нил Армстронг | |
---|---|
Пуно име | Нил Олден Армстронг |
Датум рођења | (1930-08-05)5. август 1930. |
Место рођења | Вапаконета, Охајо, САД |
Датум смрти | 25. август 2012.( 2012-08-25) (82 год.) |
Место смрти | Синсинати, Охајо, САД |
Држављанство | САД |
Националност | Американац |
Образовање | ПУ (BS, 1955) УЈК (MS, 1970) |
Занимање | астронаут опитни пилот аеросвемирски инжењер професор универзитета |
Тип | Астронаут НАСА |
Статус | преминуо |
Чин | Поручник корвете (АРМ) |
Време у свемиру | 8 дана 14 сати 12 минута 30 секунди |
Свемирске шетње | 1 (2 сата 31 минут) |
Селекција | Група АРВ-а из 1958. Група Дајна сор АРВ-а из 1960. Насина група 2 из 1962. |
Мисије | Џемини 8, Аполо 11 |
Лого мисија | |
Пензионисање | 1. август 1970.; пре 53 године (1970-08-01) |
Одликовања |
Као припадник програма и свемирских летилица са људском посадом Америчког ратног ваздухопловства, Армстронг се придружио астронаутском корпусу 1962. године. Направио је свој први свемирски лет као командни пилот летилице Џемини 8 марта 1966, чиме је постао први цивилни астронаут агенције NASA који је летео у свемиру. Он је извршио прво пристајање две свемирске летилице, са пилотом Дејвидом Скотом.[2] Ова је мисија прекинута након што је Армстронг искористио део њиховог горива за повратак, како би спречио опасни спин узрокован заглављеним потискивачем, у првом хитном случају у свемирском лету.
Армстронгов други и задњи свемирски лет је био као заповедник летилице Аполо 11, првом мисијом слетања на Месец с људском посадом у јулу 1969. Армстронг и пилот лунарног модула Баз Олдрин спустили су се на површину Месеца и провели два и по сата изван летилице, док је Мајкл Колинс остао у орбити око Месеца у командно-сервисном модулу Апола. Заједно са Колинсом и Олдрином, Армстронг је награђен Председничком медаљом слободе коју је доделио председник Ричард Никсон. Председник Џими Картер уручио Армстронгу Конгресну свемирску медаљу части 1978. године. Армстронг и његови бивши чланови посаде примили су Конгресну златну медаљу 2009. године.
Армстронг је умро у Синсинатију у Охају 25. августа 2012, у својој 83. години живота, услед компликација операције бајпаса коронарне артерије.[3][4]