Јак-3
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јак-3 је совјетски једномоторни ловачки авион из периода краја Другог светског рата. Развијен је и произвођен под руководством опитно конструкторског бироа ОКБ Јаковљев (рус. ), као наследником авиона Јак-1.
Опште | |
---|---|
Димензије | |
Маса | |
Погон | |
Перформансе | |
Почетак производње | 1944. |
Број примерака | 4.848 |
Дужина | 8,5 |
Размах крила | 9,2 |
Висина | 2,42 |
Површина крила | 14,85 |
Празан | 2.123 |
Нормална полетна | 2.692 |
Мотори | 1 х ПД БК-105ПФ2 |
Снага | 925 |
Макс. брзина на опт | 646 |
Долет | 648 |
Плафон лета | 10.400 |
Брзина пењања | 1.111 |
Јак-3 је реализован 1943. године, развијен је од Јак-1 са првобитним називом Јак-1М. Пројектанти су добили задатак да повећају преживљавање, борбене карактеристике и ватрену моћ, у односу на Јак-1. Да би се то постигло морала се смањивати маса и повећавати снага погона, па и брзина лета.
Добијен је надмоћан ловац у ваздушном простору источног фронта. Многи га с разлогом сматрају најбољим ловачким авионом Другог светског рата.
У току 1944. и 1945. године је укупно произведено 4.848 примерака авиона Јак-3.
Био је у оперативној употреби у ратним ваздухопловствима неколико европских земаља.
По завршетку рата, Совјети су поклонили француском ваздухопловном ловачкој ескадрили Нормандија-Нимен (франц. ) 41 примерак авиона Јак-3, с којима су они прелетели у своју земљу. Ти авиони су остали у наоружању француског ратног ваздухопловства, све до 1956. године.[1][2][3][4]