Азил
From Wikipedia, the free encyclopedia
Азил (од антгрч. — асилон] — „уточиште, склониште“) је обичај пружања заштите лицима прогоњеним из политичких разлога.[1]На нивоу држава је регулисан законима, по којима се дозвољава људима да остану у земљи у коју су побјегли, без присиле враћања у прву земљу.
Право азила је једно од основних права човјека, према Општој декларацији о правима човјека из 1948. Свако има право да тражи азил, осим криминалаца и лица која су прекршила начела Повеље Уједињених нација.
Државе нису обавезне да дају азил већ се ово чини на добровољној бази. Неке омогућавају да се то право затражи и у дипломатским представништвима. Трговачки бродови немају право давања азила, за разлику од ратних.
Крајем вијека азил је почео да се даје људима који могу да докажу основан страх од политички мотивисаног прогона у својој домовини.[2]