Бело
боја / From Wikipedia, the free encyclopedia
Бела (ијек. бијела) боја настаје као комбинација свих боја видљивог дела спектра. Када се меша са неком од боја, настају различите (и све светлије) нијансе. За људске очи бело је побуђивање/стимулисање сва три типа фоторецептора, односно ћелија штапића. Може бити штетно и проузроковати оштећења уколико се гледа непрекидно дуже време. Ово обољење се назива снежно слепило. У флуоресцентној лампи, фосфор производи боју у многим деловима спектра, па је та светлост зато бела.[1]
Бело | |
---|---|
Кординате боје | |
Хексадецимални | #FFFFFF |
sRGBB (r, g, b) | (255, 255, 255) |
CMYKH (c, m, y, k) | (0, 0, 0, 0) |
HSV (h, s, v) | (0°, 0%, 100%) |
Референца | Без референце |
Б: Нормализовано на [0–255] (бита) Х: Нормализовано на [0–100] (стотина) |
Рачунарски записи боје | |
---|---|
Хексадецимални запис: | FFFFFF |
РГБ запис (r, g, b): | (255, 255, 255) |
ЦМИК запис (c, m, y, k) *: | (0, 0, 0, 0) |
ХСВ запис (h, s, v): | (0°, 0%, 100%) |
*: Пројектовано са интервала [0 - 100] на [0 - 255]. |
Бела је боја снега, креде и млека, и супротно је од црне. Бели објекти у потпуности рефлектују и расипају све видљиве таласне дужине светлости. Бела боја на телевизијским и рачунарским екранима настаје мешавином црвеног, плавог и зеленог светла. Бела боја се може дати белим пигментима, посебно титанијум диоксидом.[2]