Земља
трећа планета по удаљености од Сунца у Сунчевом систему / From Wikipedia, the free encyclopedia
Земља је трећа планета по удаљености од Сунца и једина позната планета у свемиру на којој постоји живот. Према радиометријском рачунању и мишљењу да је цео Сунчев систем настао у једном процесу, процењује се да се Земља формирала пре више од 4,5 милијарди година,[20][21][22][23] што је утврђено одређивањем времена полураспада урана и торијума. Време полураспада 238 је 4,51 × 109 година, а 232 је 1,39 × 1010година.[24] Гравитација Земље међусобно делује са другим објектима у свемиру, посебно са Сунцем и Месецом, јединим природним сателитом Земље, који је почео да кружи око Земље пре 4,53 милијарди година. Гравитационо деловање између Земље и Месеца узрокује океанске плиме и осеке, стабилизује оријентацију Земље oко своје осе и постепено успорава исту.[25] Земља је најгушћа планета у Сунчевом систему и највећа од четири терестричке планете.
| ||||
---|---|---|---|---|
Орбиталне карактеристике | ||||
Епоха | Ј2000 | |||
Афел | 152100000 km (94500000 mi; 1,017 AU) | |||
Перихел | 147095000 km (91401000 mi; 0,98327 AU) | |||
Велика полуоса | 149598023 km[1] (92955902 mi; 1,00000102 AU) | |||
Ексцентрицитет | 6998167086000000000♠0,0167086[1] | |||
Орбитални период | 365,256363004 d[2] (1,00001742096 yr) | |||
Просечна орбитална брзина | 29,78 km/s[3] (107200 km/h; 66600 mph) | |||
Средња аномалија | 7000625904740362451♠358,617° | |||
Инклинација | ||||
Лонгитуда узлазног чвора | 3000803464756118225♠−11,26064°[3] до J2000 | |||
Аргумент перихела | 7000199330266505796♠114,20783°[3] | |||
Сателити |
| |||
Физичке карактеристике | ||||
Средњи радијус | 6371,0 km (3958,8 mi)[6] | |||
Екваторијални радијус | 6378,1 km (3963,2 mi)[7][8] | |||
Поларни радијус | 6356,8 km (3949,9 mi)[9] | |||
Елиптицитет | 6997335280000000000♠0,0033528[10] 1/7002298257222101000♠298,257222101 | |||
Екваторски обим | 40075,017 km (24901,461 mi)[11] | |||
Меридијански обим | 40007,86 km (24859,73 mi)[8][12] | |||
Површина | 510072000 km²[13][14] | |||
Површина копна | 148 940 000 km² | |||
Водена површина | 361 132 000 km² | |||
Запремина | 7021108320999999999♠1,08321×1012 km3 (7011259876000000000♠2,59876×1011 cu mi)[3] | |||
Маса | 7024597237000000000♠5,97237×1024 kg (7024597236001731600♠1,31668×1025 lb)[15] (6994300000000000000♠3,0×10−6 сунчева маса) | |||
Средња густина | 5,514 g/cm3 (0,1992 lb/cu in)[3] | |||
Површ. гравитација | 9,807 m/s2 (7000100000000000000♠1 г; 32,18 ft/s2)[16] | |||
Момент фактора инерције | 0.3307[17] | |||
Друга космич. брзина | 11,186 km/s[3] (40270 km/h; 25020 mph) | |||
Период ротације | ||||
Брзина екваторијалне ротације | 0,4651 km/s[19] (1674,4 km/h; 1040,4 mph) | |||
Осни нагиб | 6999409092629495479♠23,4392811°[2] | |||
Албедо | ||||
Карактеристике атмосфере | ||||
Притисак на површини | 101,3 (MSL) | |||
Атмосферски састав | 78,08% N2 20,95% O2 0,93% Аргон 0,038% Угљен-диоксид Трагови водене паре (зависи од климе) |
Земља се једном окрене око Сунца у 365,26 дана, период познат као Земљина година. Током овог периода, Земља се окрене око своје осе око 366,26 пута (што је једнако цифри од 365,26 соларних дана). Земљина оса ротације се налази под нагибом од arcsin0,397776995 ≈ 23,439 281 061° = 23° 26′ 21,41182″ (тренутно се смањује константном угаоном брзином од ≈ 0,01305˙° = 47″ по веку).[26][2][27][28][29][30][31][32] Једна од најважнијих последица овог нагиба је мењање годишњих доба на Земљи.[33]
Литосфера Земље је подељена на неколико крутих тектонских плоча које мигрирају на површини током много милиона година. Земља је једина планета Сунчевог система где вода може да опстане у течном стању. Око 71% површине Земље је покривено водом, углавном океанима.[34] Преосталих 29% је копно која чине континенти и острва која имају бројна језера, реке и друге изворе воде који доприносе хидросфери. Већина поларних подручја Земље покривена је ледом, укључујући ледену плочу Антарктика и морски лед Арктика. Унутрашњост Земље је активна са унутрашњим језгром од чврстог гвожђа и течним спољашњим језгром који генерише магнетно поље Земље и конвекциони мантл који покреће тектонске плоче. Магнетско поље заједно са атмосфером, штити од радијације, штетне по жива бића која насељавају планету. Атмосфера такође служи као штит за одбијање мањих метеороида — пролазећи кроз атмосферу, они сагоре пре него што стигну до Земљине површине.
Током првих милијарда година историје Земље, живот се појављивао у океанима и почео је да утиче на атмосферу и површину Земље, што доводи до пролиферације аеробних и анаеробних организама. Неки геолошки докази показују да се живот појавио пре 4,1 милијарде година. Од тада, комбинација удаљености Земље од Сунца, физичких особина и геолошке историје омогућила је животу да се развија и напредује.[35][36] У историји Земље, биодиверзитет је прошао кроз дуготрајна проширења, која су повремено праћена масовним изумирањима. Преко 99% свих врста[37] које су икада живеле на Земљи су изумрле.[38][39] Процене броја врста на Земљи данас се веома разликују;[40][41][42] већина врста нису описана.[43] Преко 7,6 милијарди људи живи на Земљи и зависи од њене биосфере и природних ресурса за свој опстанак. Људи су развили различита друштва и културе; политички, у свету има око 200 суверених држава.