Идит Вортон
From Wikipedia, the free encyclopedia
Идит Вортон (енгл. ; 24. јануар 1862—11. август 1937) је америчка књижевница, добитница Пулицерове награде за роман Доба невиности из 1920.[1] Такође је три пута била номинована за Нобелову награду за књижевност (1927, 1928. и 1930. године).[2]
Идит Вортон | |
---|---|
Пуно име | Идит Њуболд Џоунс |
Датум рођења | (1862-01-24)24. јануар 1862. |
Место рођења | Њујорк, САД |
Датум смрти | 11. август 1937.(1937-08-11) (75 год.) |
Место смрти | Сен-Брис-су-Форе, Долина Оазе, Француска |
Најважнија дела | Доба невиности |
Награде | Пулицерова награда за фикцију |
Потпис |
Запамћена пре свега по својим романима „Кућа Радости“, „Итен Фром“ и „Доба невиности“, Вортон је писала романе, поезију, приповетке, књижевну критику, путописе, као и књиге о Првом светском рату, историји италијанске архитектуре и дизајну ентеријера.[3] Њена брижљиво обликована и психолошки комплексна проза рефлектује питање статуса жена у друштву и морално пропадање виших класа. Теме, стил и тон њених књижевних остварења често су упоређивани са делима њеног пријатеља и ментора Хенрија Џејмса. Књижевна историја ју је запамтила као оригиналног хроничара сукоба унутрашњих жеља појединца са друштвеним конвенцијама.