Информација
From Wikipedia, the free encyclopedia
Информација (краће инфо) јесте оно што информише, тј. оно из којег подаци могу бити изведени. Информација је пружена било као садржај поруке или преко директног или индиректног посматрања нечега.[1] Оно што је опажено може бити конструисано као порука у властитом праву, и у том смислу, информација се увек преноси као садржај поруке. Информација може бити кодирана у различитим облицима за пренос и интерпретацију. На пример, информација може бити кодирана у знакове и пренесена путем сигнала.
У информатици су основни појмови информација, као феномен и комуникација као процес. Интуитивна представа тих појмова је позната, али њихова научна заснованост и интерпретација припада информатичкој науци. Информација је постала релевантан појам за све науке које се баве симболичком комуникацијом у распону од математике до рачунарске науке, или од логике до лингвистике, односно од електронике до библиотекарства, као и од хуманистичких наука и уметности до документалистике, али и од друштвених наука до медицине и др. То је информацији дало интердисциплинарну димензију, јер је свака наука покушала и још покушава да протумачи тај комплексан појам. Све ово указује да појам информација није лако схватити нити једноставно протумачити. Информација је реч латинског порекла и изворно је значила стављање у одређену форму, односно, давање облика нечему, али је током времена изгубила првобитно значење.
У термодинамици, информација је било која врста догађаја који утиче на стање динамичког система који може интерпретирати информацију.
Информација разрешава неизвесност. Несигурност догађаја се мери њеном вероватноћом настанка и обрнуто пропорционално томе. Што више неизвестан догађај, више информација је потребно за решавање неизвесности тог догађаја. Бит је типична јединица информације, али и остале јединице попут ната може бити кориштена. На пример: informacija je jedan окретај новчића: = 1 бит, а у два окретаја новчића су = 2 бита.
Данас нема јединственог приступа феномену информације, а још мање једнозначне и опште прихваћене дефиниције информације:
- „Људи су творци и носиоци информација“,
- „Информација мора, пре свега, да има одређени смисао, она мора бити носилац значења“,
- „Информација је све оно што даје нове податке, или нова обавештења о некој чињеници или неком догађају, који нису били раније познати“,
- „Информације су они делови вести који за примаоца имају вредност новости и који му омогућавају да боље изврши своје задатке“,
- „Информације су сазнања која постају доступна помоћу средстава комуникација, а поседују обавештајну вредност“,
- "... садржај оног што размењујемо са спољним светом док му се прилагођавамо и док утичемо на њега“,
- "... свесна или циљна организованост података“...
У универзитетској литератури најчешће дефиниције појма информација су :
- „Информација је инкремент знања“, њеним постојањем је наше знање о нечему увећано
- „Информација је значење које додељујемо податку“
- „Информација је скуп података у неком контексту“
- Разлика између податка и информације
Важно је направити разлику између податка и информације, појмова који се често поистовећују. На пример, број 6 је податак и он као такав нема посебно значење, међутим, „Сада је 6 часова“ је информација, јер је податку додељено неко значење. Тако можемо увидети да се информација састоји од податка и значења које му је додељено.