Квантна тачка
From Wikipedia, the free encyclopedia
Квантне тачке (КТ) је полупроводничка наноструктура, због мале величине њихова оптичка и електронска својства разликују од оних већих честица. Они су централна тема у нанотехнологији. Многи типови квантних тачака ће емитовати светлост одређених фреквенција ако се њима примјењује струја или светлост, а ове фреквенције могу се прецизно подесити променом величине тачака,[1][2] облика и материјала, што доводи до разноврсних примена.
На језику науке о материјалима, полупроводнички материјал нано диманзија чврсто ограничава електроне или електронске рупе. Квантне тачке се понекад називају и вештачки атоми, израз који наглашава да је квантна тачка један објекат са границама, дискретним електронским стањима, као што је случај са природним атоми или молекулима.[3][4]
Квантне тачке показују особине која су мешавина између полупроводника и дискретних молекула. Њихове оптоелектронска својства се мењају као функција која зависи од њихове величине и облика.[5][6] Већи Квантне тачке (радијуса од 5-6 нм, на пример) емитују дуже таласне дужине које дају емисионе боје као што су наранџаста или црвена. Мање Квантне тачке (радијуса од 2-3 нм, на пример) емитују краће таласне дужине, што као резултат даје боје попут плаве и зелене, иако се одређене боје и величине разликују у зависности од тачног састава Квантних тачака..[7]
Због својих високо подесивих својстава, Квантне тачке су од великог интереса за науку. Потенцијалне апликације укључују транзисторе, соларне ћелије, ЛЕД диоде, диодне ласере, квантно рачунарство и раник снимака у медицини[8] Поред тога, њихова мала величина омогућује потапање Квантних тачака у раствору, што доводи до могућих употреба у инк-џет штампачима и спин-премазу.[9] Ове технике обраде као резултат дају јефтиније и мање временски захтевне методама израде полупроводника.