Киргистан
држава у средњој Азији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Киргистан или Киргизија (кирг. ;[3] рус. ), званично Киргиска Република (кирг. ; рус. ),[4][5] је држава у средњој Азији[6]. Граничи се са НР Кином, Казахстаном, Таџикистаном и Узбекистаном. Главни град Киргистана је Бишкек.
Киргиска Република | |
---|---|
Главни град | Бишкек |
Службени језик | киргиски, руски[1] |
Владавина | |
— Председник | Садир Жапаров |
— Премијер | Акилбек Жапаров |
— Председник Јогорћу Кенеша | Нурланбек Шакиев |
Историја | |
Независност | 31. децембар 1991. од СССР |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 198.500 km2 (86) |
— вода (%) | 3,6 |
Становништво | |
— 2014.[2] | 5.776.570 (112) |
— густина | 29,1 ст./km2 |
Економија | |
Валута | сом |
— стоти део валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +6 (KGT) |
Интернет домен | |
Позивни број | +996 |
Већи део Киргистана заузимају планински ланац Тјен Шан и његови огранци. У њему се, на крајњем истоку земље, налази и највиши врх, Џенгиш чокусу (Врх победе, 7.439 m). На истоку је и највеће киргиско језеро Исик Кул. На југу земље се налазе огранци планинског ланца Памира. Већина становништва концентрисана је у планинским котлинама и пограничним подручјима која се настављају на низије и пригорја у суседним државама. Око 70% становништва чине Киргизи[7] чији језик, врло сродан казашком, припада туркијској групи и који су традиционално муслимани сунити. У Киргистану живе и Узбеци (око 14,5%) и Руси (око 9%).[8]
Распад Совјетског Савеза тешко је погодио киргистанску привреду. Главни сектори су пољопривреда и рударство. Извози се и електрична енергија произведена у хидроелектранама. У 1999. БДП по глави становника износио је 2.300 УСД мерено по ППП-у.[9][10][11] Од независности, суверена држава је званично била унитарна парламентарна република, иако наставља да испашта услед етничких конфликата,[12][13] побуна,[14] економских проблема,[15][16] транзиционих влада[17] и политичких сукоба.[18] Киргистан је члан Заједнице независних држава, Евроазијске економске уније од 14. маја 2015, Организације уговора о колективној безбедности, Шангајске организације за сарадњу, Организације исламске сарадње, Туркијског савета, заједнице туркофона и Уједињених нација.