Луис Суарез
уругвајски фудбалер / From Wikipedia, the free encyclopedia
Луис Алберто Суарез Дијаз (шп. ; Салто, 24. јануар 1987) професионални је уругвајски фудбалер који тренутно игра за Интер Мајами и за репрезентацију Уругваја на позицији нападача.[2] Означен је од стране многих као један од најбољих фудбалера своје генерације и као један од најбољих нападача свих времена.[3][4][5][6][7][8][9] Освојио је 20 трофеја у каријери, укључујући седам титула првака државе и титулу у Лиги шампиона на клупском нивоу, као и Копа Америку са репрезентацијом Уругваја. Освојио је два пута Златну копачку за најбољег стријелца Европе, као и по једном награду за најбољег стријелца Ередивизие, Премијер лиге и Ла лиге, а постигао је преко 500 голова у каријери, за клуб и репрезентацију.[10][11]
Луис Суарез | |||
---|---|---|---|
Пуно име | Луис Алберто Суарез Дијаз[1] | ||
Датум рођења | (1987-01-24)24. јануар 1987. (37 год.)[1] | ||
Мјесто рођења | Салто, Уругвај | ||
Држављанство | Уругвај | ||
Висина | 1,82 [1] | ||
Позиција | нападач | ||
Клупске информације | |||
Тренутни клуб | Интер Мајами | ||
Број | 9 | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
2005—2006 | Насионал | 27 | 10 |
2006—2007 | Гронинген | 29 | (10) |
2007—2011 | Ајакс | 110 | (81) |
2011—2014 | Ливерпул | 110 | (69) |
2014—2020 | Барселона | 191 | (147) |
2020—2022 | Атлетико Мадрид | 67 | (32) |
2022—2023 | Насионал | 14 | (8) |
2023 | Гремио | 45 | (24) |
2024— | Интер Мајами | 0 | (0) |
| |||
Репрезентативна каријера | |||
2007 2012 2007— |
Уругвај до 20 Уругвај до 23 Уругвај |
4 4 137 |
(2) (3) (68) |
Награде
| |||
Потпис |
Познат под надимком El Pistolero („Револвераш”),[12] каријеру је почео у Насионалу 2005. Са 19 година, прешао је у холандски клуб Гронинген, гдје је провео двије године, након чега је прешао у Ајакс 2007, са којим је освојио титулу првака Холандије и Куп. Године 2011, прешао је у Ливерпул, са којим је освојио Лига куп у сезони 2011/12, док је у сезони 2013/14. био најбољи стријелац Премијер лиге, изједначивши рекорд по броју постигнутих голова у једној сезони Премијер лиге откако се игра 38 кола, са 31 голом, а такође, освојио је Златну копачку по први пут и проглашен је за најбољег играча Премијер лиге.
На љето 2014. прешао је у Барселону, за 82,3 милиона евра, чиме је постао један од најскупље плаћених фудбалера икада.[13][14] У првој сезони у клубу освојио је троструку круну, Ла лигу, Куп краља и Лигу шампиона. У другој сезони, освојио је награду Пичичи, за најбољег стријелца Ла лиге и Златну копачку, поставши тако први играч након Лионела Месија и Кристијана Роналда, који је освојио обје награде у истој сезони.[15] Такође, сезону је завршио и као најбољи асистент, поставши тако први играч у историји Ла лиге који је био најбољи стријелац и најбољи асистент у истој сезони.[16][17] Са Барселоном, освојио је титулу у сезонама 2017/18. и 2018/19, Куп Краља у сезонама 2016/17. и 2017/18, као и Суперкуп 2016. и 2018. На крају 2020, Барселона је одлучила да не продужи уговор са њим.
У септембру 2020. прешао је у Атлетико Мадрид, за 6 милиона евра,[18] а у првој сезони у клубу, освојио је Ла лигу, пети пут у каријери и прву за Атлетико након седам година.[19] На љето 2022. прешао је у Насионал, са којим је освојио титулу првака Уругваја, након чега је у јануару 2023. прешао у Гремио, са којим је завршио на другом мјесту у лиги и добио је награду за најбољег играча првенства. У јануару 2024. прешао је у Интер Мајами.
Најбољи је стријелац у историји репрезентације Уругваја, са којом је завршио на четвртом мјесту на Свјетском првенству 2010, након чега је освојио Копа Америку 2011. и учествовао на Олимпијским играма 2012. На Купу Конфедерација 2013, завршио је на четвртом мјесту са Уругвајем, док је на Свјетском првенству 2014, одиграо двије утакмице, након чега је кажњен са девет утакмица суспензије због тога што је угризао Ђорђа Кјелинија.[20][21] Наступио је и на Свјетском првенству 2018, гдје је Уругвај испао у четвртфиналу.
Током каријере, био је предмет бројних контроверзи, због уједа Отмана Бакала,[22] Бранислава Ивановића[23] и Кјелинија,[24] као и због играња руком на гол линији у четвртфиналу Свјетског првенства 2010, како би спријечио гол Доминика Адије, због чега је добио црвени картон.[25] Године 2011, увриједио је фудбалера Манчестер јунајтеда — Патриса Евру на расној основи, а три мјесеца касније, у њиховом поновном мечу, одбио је да му пружи руку;[26] кажњен је због увреде са неколико утакмица суспензије,[27] због чега се бунио.[28] Познат је по томе што често фолира фаул како би изнудио прекршај или картон за противничког играча,[29][30] а 2011. судија је дао црвени картон играчу Фулама — Џеку Родвелу, након малог контакта због којег је Суарез пао и дјеловало је да је озбиљно повријеђен.[26]