Мењшевици
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мењшевик (рус. , од речи — „мање“), назив је за чланове десног крила Руске социјалдемократске радничке партије (РСДРП), који су били противници левом радикалном крилу — бољшевицима Владимира Иљича Лењина.[1][2] Они су се временом организовали у сопствену партију и постали су велики непријатељи.[3]
Фракције су настале 1903. године након спора у Руској социјалдемократској радничкој партији између Јулија Мартова и Владимира Лењина. Спор је настао током Другог конгреса РСДЛП, наводно због ставова о мањим питањима партијске организације. Мартовљеве присталице, које су биле у мањини на кључном гласању о питању чланства у странци, касније су постали познати као мењшевици, што је изведено из руске речи („мањина“), док су Лењинове присталице постале познате као бољшевици, од руског („већина“).[4][5][6][7][8]
Упркос назива, ниједна страна није имала конзистентну већину током читавог Другог конгреса. Нумеричка предност варирала између две стране током остатка постојања РСДЛП све до Руске револуције. Расцеп се показао дуготрајним и био је узрокован прагматичним темама о историји, као што је неуспешна Револуција из 1905. и теоријским питањима класног вођства, класне алијансе и интерпретације историјског материјализма. Док су обе фракције веровале да је пролетерска револуција неопходна, мењшевици су углавном били скромнији и позитивнији у погледу либералистичке опозиције и на сељаштву базиране Социјалистичке револуционарне партије.[9][10]