Нептун
осма и најдаља уочена планета Сунчевог система / From Wikipedia, the free encyclopedia
Нептун је осма планета у Сунчевом систему. Удаљен је 30,06 АЈ или 4.504.000.000 km од Сунца, и има пречник од 49.532 (екватор) и масу од 1,0247×1026 . По пречнику Нептун је четврта планета по величини, после: Јупитера, Сатурна и Урана. Планету Нептун опасују прстенови, њих има 4: , , , . Нептунови прстенови су слабије изражени него код Сатурна или Урана.
Нептун | |
---|---|
Нептун | |
Откриће | |
Открио | Јохан Готфрид Гале |
Датум открића | 23. септембар 1846. |
Орбиталне карактеристике | |
Афел | 4,545.67[1] × 106 |
Перихел | 4.444,45[1] × 106 |
Велика полуоса | 4.495,06 106 km 30.06896348 АЈ[1] × 106 |
Екцентрицитет | 0.00858587[1] |
Сидерички период | 60,189.[1] дана |
Средња орбитална брзина | 5.43[1] |
Максимална орбитална брзина | 5.50[1] |
Минимална орбитална брзина | 5.37[1] |
Инклинација | 1.76917[1] |
Лонгитуда узлазног чвора | 131.72169[1] |
Сидерички период ротације | 16.11[1] сати |
Трајање дана | 16.11[1] сати |
Природни сателит | 14[1] |
Физичке карактеристике | |
Средњи полупречник | 24,622[1] |
Екваторијални полупречник | 24,764[1] |
Поларни полупречник | 24,341[1] |
Елиптицитет | 0.01708[1] |
Маса | 102.43[1] × 1024 |
Запремина | 6,254[1] × 1010 3 |
Густина | 1,638[1] |
Друга космичка брзина | 23.5[1] |
Албедо | 0.290 (Бонд) 0.41 (геом.)[1] |
Привидна магнитуда | -6.87[1] |
Соларна озраченост | 1.51[1] |
Tемпература црног тела | 46.6[1] K |
Удаљеност | 4347.31[1] × 106 |
Максимална удаљеност | 4687.3[1] × 106 |
Минимална удаљеност | 4305.9[1] × 106 |
Ректасцензија Северног пола | 299.36 + 0.70 sin N[1] |
Деклинација Северног пола | 43.46 – 0.51 cos N[1] |
Атмосфера |
Галилео Галилеј је приметио Нептун 28. децембра 1612. и 27. јануара 1613. Нептун је тих дана био у готово непомичном стању на небу, тако да Галилеј није могао да закључи да је у питању планета, већ је мислио да је то звезда. Положај Нептуна је математичким калкулацијама одредио Ирбен Леверије, а по тим прорачунима га је на небу 23. септембра 1846. спазио астроном Јохан Готфрид Гале уз помоћ Хајнриха Дареа. Име је добио по римском богу мора и његов је симбол трозубац.
До сада је откривено 14 Нептунових природних сателита. Највећи је Тритон, с пречником од 2 706 км (открио га је Вилијам Ласел 1846); његова је стаза јако нагнута према планетном екватору и сателит се креће ретроградно.[2] Други је Нереида, док су остали месеци знатно мањи. Најважнији су (по удаљености од средишта планете):
Састав Нептуна сличан је Урановом са заједничком особином да се разликују од гасовитих дивова Јупитера и Сатурна. Нептунова атмосфера, иако слична гасовитим дивовима, уз водоник и хелијум садржи веће количине „леда“ попут воде, амонијака и метана. Да би нагласила њихова главна својства, астрономи Нептун и Уран понекад називају „леденим дивовима.“[3] Унутрашњост планете углавном је састављена од стена и леда.[4] Плава појава планете резултат је метана у атмосфери.[5]
За разлику од релативно незанимљиве атмосфере Урана, Нептунова атмосфера је препознатљива по својим активним и видљивим временским обрасцима. Тако је на пример током прелета Војаџера 2 1989. на јужној хемисфери је примећена Велика тамна пега упоредива с Великом црвеном мрљом на Јупитеру. Овакве временске појаве покрећу најснажнији ветрови у целом Сунчевом систему са забележеним брзинама од чак 2 100 км/ч.[6] Због велике удаљености од Сунца, Нептунова спољна атмосфера једно је од најхладнијих места у Сунчевом систему с температурама на врховима облака од око −218 °C (55 ). Температуре у средишту планете износе око 5 000 °C.[7][8] Нептун има слабе и фрагментиране планетарне прстенове који су откривени током 1960-их, мада су са сигурношћу су потврђени тек 1989. с Војаџером 2.[9]
Екватор планете је закошен у односу на раван стазе за 28,3°. Због брзе је вртње спљоштен. С приближавањем Сунцу (на елиптичној стази) облаци се јаче развијају, вероватно због топлије и динамичније атмосфере. Нептун има унутрашњи извор топлоте који температури његове површине доприноси више од Сунчевог зрачења. Магнетно поље му је слабије од поља других дивовских планета, а оса поља јако је нагнута према оси обртања – за 47°, при чем је удаљена 0,5 полупречника од планетног средишта. Нептун има јоносферу и радијацијске појасеве, а у средишту има стеновито језгро Земљине величине те плашт богат водом, метаном и амонијаком.
За планете даље од Сатурна, антички народи нису знали. Уран је на рубу видљивости голим оком, јер му је током опозиције сјај достигне привидну магнитуду = +5,8. Нептун током просечне опозиције има звездану величину = +7,6. На средњим удаљеностима од Сунца, која износе 19,2 и 30 АЈ, Уран и Нептун обиђу по стазама за 84 односно 165 година. Стога се међу звездама крећу веома споро. Са Земље се у најбољем случају виде као плочице угаоног пречника 4" односно 2".[10]