Никола Коперник
From Wikipedia, the free encyclopedia
Никола Коперник (лат. , пољ. , , у младости ; Торуњ, 19. фебруар 1473 — Фромборк, 24. мај 1543) је био пољски астроном, математичар, правник, лекар и економиста, први научник који је формулисао хелиоцентрични модел свемирских тела.[3][1][2][4] Он је припадао реду исусоваца.
Никола Коперник | |
---|---|
Датум рођења | (1473-02-19)19. фебруар 1473. |
Место рођења | Торуњ[1][2], Јагелонска Пољска |
Датум смрти | 24. мај 1543.(1543-05-24) (70 год.) |
Место смрти | Фромборк, Јагелонска Пољска |
Образовање | Јагелонски универзитет, Универзитет у Падови, Универзитет у Болоњи, Универзитет у Ферари |
Поље | теологија, математика, медицина и астрономија |
Познат по | хелиоцентризму |
Потпис |
Од 1491. до 1494. године студирао је теологију, математику, медицину и астрономију у Кракову.[5] Од 1496. до 1504. године студирао је канонско право (Универзитет у Болоњи), астрономију (Јагелонски универзитет, Краков[4]) и медицину у Италији. После је био до 1512. године лекар и секретар свом ујаку, вармијском бискупу[6] (Вармија, пољска црквена кнежевина на ушћу Висле), онда до краја свог живота је био свештеник у Фромборку, где је на једној кули тврђаве, која је окруживала цркву, уредио опсерваторију (Коперников торањ) с које је посматрао небеска кретања. На темељу тих посматрања, а и резултата до којих је дошао, написао је дело О кружењима небеских сфера (лат. ) у 6 књига, објављено у Нирнбергу 1543. године, непосредно пред смрт.[7] Ово дело је било револуционарна прекретница у астрономији, те је било подстицај капиталних открића Кеплера и Њутна.[8]
Коперников или хелиоцентрични систем заснива се на тврдњама да се Земља окреће око своје осе и да кружи око Сунца.[9][10] Ове тврдње су ускоро биле прихваћене у научним круговима,[11] али су уједно изазвале узбуну у круговима Католичке цркве,[12] па је папа 1616. ово Коперниково дело забранио, тј. ставио на Списак забрањених књига, све до 1822. године. Ваља рећи и да су и протестантске цркве (нпр. калвинизам) биле против хелиоцентричног система, а да га је и одбацивао немали део научника тога доба (нпр. Френсис Бекон) због корелације с мерењима која није, у то доба, била боља од геоцентричног или Птолемејевог система.[13]
Никола Коперник покопан је у катедрали у Фромборку на северу Пољске. Међутим, све до 2005. године тачно место његовог укопа није било познато, а те године га је утврдио археолог Јерзи Гасовски, што је касније и потврђено идентификацијом. Дана 23. маја 2010. Коперник је поновно покопан у истој катедрали, али уз заслужену свечаност и на познатом месту.[14]