Прва бечка арбитража
From Wikipedia, the free encyclopedia
Прва бечка арбитража или Први бечки ултиматум како се понекад наводи у литератури, је споразум потписан у Бечу 10. новембра 1938. године којим се Чехословачка обавезала тадашњој Мађарској предати територије на југу данашње Словачке на којима су већину становништва чинили Мађари. До њега је дошло под покровитељством нацистичке Немачке и фашистичке Италије, врло брзо након Минхенског споразума којим је Чехословачка била присиљена Немачкој предати Судете, односно гранична подручја са немачком етничком већином.
Прва бечка арбитража, којом је Немачка настојала Мађарску приволити на своју страну за предстојећи светски сукоб, односно оправдати своје захтеве према анексији Судета кроз подржавање сличних иредентистичких затева међу другим државама. То је уједно био и увод у једну од наредних етапа у комадању Чехословачке.[1]
Мађарска је неколико месеци касније, након проглашења независности Словачке, 15. марта 1939. године окупирала и анектирала самопроглашену Карпатску Украјину,[2] а потом након краткотрајног рата са Словачком и део њене источне територије.
Све одлуке донете у Првој бечкој арбитражи поништен су новим мировним споразумима након завршетка Другог светског рата, што је омогућило Чехословачкој државе да са Мађарском исправи све раније повучене границе.