Стари завет
From Wikipedia, the free encyclopedia
Стари завет (оригинално: Свето писмо Старога завјета) јесте хришћански назив за збирку светих списа који претходе Исусу Христу у Новом завету. Јевреји га називају Танах.[1] Састоји се од књига закона, историје, пророчанстава и песама. За хришћане, Стари завет чини први део Светог писма (други део чини Нови завет).[2] Временом је хришћански Стари завет стекао извесне разлике у односу на јеврејски Танах.
За јудаизам, збирка светих књига Танаха на хебрејском језику је уобличена још у 5. веку п. н. е. Рана хришћанска црква користила је грчки превод из 2. века п. н. е, који је укључивао и списе којих нема у јеврејском канону. Јероним је сумњао у аутентичност тих књига, али су оне тек протестантском реформацијом одвојене од Старог завета. Православни и римокатолици их зову девтероканонским, а протестанти апокрифним књигама.