Хаг
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хаг (хол. или) је административни центар Холандије. Захвата површину од око 100 ², и има око 474.000 становника. Трећи је град по величини у држави и у њему се налази седиште холандске владе. Такође у Хагу се налазе зграде горњег и доњег дома парламента као и канцеларија краља Вилема Александра. Такође све амбасаде и разне организације налазе се у овом граду но ипак према Холандском уставу главни град је Амстердам.
Хаг | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Краљевина Холандија |
Конститутивна држава | Холандија |
Провинција | Јужна Холандија |
Становништво | |
Становништво | |
— 2008. | 475.932 (процена) |
Географске карактеристике | |
Координате | 52° 05′ 00″ С; 4° 19′ 00″ И |
Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
Површина | 98,2 km2 |
— копно | 82,66 km2 |
— вода | 0,87 km2 |
Хаг је седиште више међународних организација:
- Међународни суд правде у Палати Мира
- Међународни трибунал за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије
- Међународни кривични суд
- Организација за сузбијање хемијског оружја
Град је 1248. основао Виљем II Холандски.
Градски живот је усредоточен око Хофвијвера и Биненхофа, гдје је смештен парламент.
Хаг је највећи холандски град на обали Северног мора. Градско подручје обухвата два приобална градића: главно обално одмаралиште Схевенинген у северозападном дијелу града је омиљено одредиште за туристе и излазак младих. Схевенинген је најпосећеније приобално место у Бенелуксу с 10 милиона посетилаца годишње. Вероватно га због тог разлога многи, чак и Холанђани, погрешно сматрају одвојеним градом иако је у ствари један од осам хашких округа, стадсделена.
Друго приобално одмаралиште Хага је Кијкдуин, на југозападу. Много је мањи и привлачи углавном домаће становништво.
Бивша холандска колонија Холандска источна Индија („”, данас Индонезија) оставила је свој траг у Хагу. Бројне су улице назване по местима Холандске источне Индије, a у граду живи велика „индијска” („” или „”), у ствари мешано холандско-индонезијска заједница. Од 1949. и губитка поседа, међу овим становницима задржао се за Хаг надимак 'Удовица „”'.
Једна од карактеристика Хага су широке и дуге улице у старијим деловима града. Куће су обично ниске, с највише три спрата, и прилично елегантне. Градски план је просторнији него у другим холандским градовима, a у граду готово уопште нема канала јер су сви крајем 19. века исушени.
У Хагу се налазе неке од најбогатијих и најсиромашнијих четврти Холандије. Богатија подручја углавном су смештена западно од Лаан ван Меердервоорта. Сиромашнија се налазе у јужним и источним деловима града. Ова се подела одразила и у локалном нагласку: за богатије грађане се често користи назив „” (Хагенари), a њихов говор назива се „бекакт”, за разлику од скупине „” (Хагенези), који говоре „плат Хагс”. Међу овим друштвеним групама нема пуно комуникације.