Холандија
држава у западној Европи / From Wikipedia, the free encyclopedia
Холандија или Низоземска (хол. ),[н. 1] држава је у западној Европи и једна од четири конститутивне земље Краљевине Холандије (остале три су Аруба, Курасао и Свети Мартин). Према истоку се граничи са Немачком, према југу са Белгијом, према северозападу има излаз на Северно море. Поморску границу дели са Белгијом, Уједињеним Краљевством и Немачком. Најважнији и највећи градови Низоземске су Амстердам, Хаг и Ротердам. Амстердам је уједно и главни град, док је седиште владе и парламента у Хагу.[2] Ротердамска лука је највећа у Европи, штавише велика је као три наредне луке заједно, и од 1962. до 2004. била је највећа на свету.[3]
Холандија | |
---|---|
Крилатица: Издржаћу Ik zal handhaven | |
Химна: Виљем од Насауа | |
Главни град | Амстердам |
Службени језик | холандски |
Владавина | |
— Краљ | Вилем-Александер |
— Председник Владе | Марк Руте |
— Министар надлежан за Арубу | Жилфред Бесарил |
— Министар надлежан за Курасао | Ентони Бегина |
— Министар надлежан за Сент Мартин | Рене Виоленус |
Историја | |
Независност | од Хабзбуршке Шпаније, 1648. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 41.865 km2 (134) |
— вода (%) | 18,41 |
Становништво | |
— 2014.[1] | 17.280.397 (64) |
— 2023. | 17.948.300 |
— густина | 412,76 ст./km2 |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2023 |
— укупно | $1.297 трилиона (28) |
— по становнику | 73,316$ (13) |
БДП / номинални | ≈ 2023 |
— укупно | $1.092 трилиона (17) |
— по становнику | 61,769$ (11) |
ИХР (2021) | 0,941 (10) — веома висок |
Валута | евро¹ амерички долар² |
Остале информације | |
Временска зона | +1, +2 (CET, CEST) |
Интернет домен | |
Позивни број | +31 |
¹ Пре 2002. холандски гулден ² У специјалним општинама БЕС острва. |
Држава Холандија се састоји из 12 покрајина у Европској Холандији, а након расформирања бивших Холандских Антила, у њеном саставу су и три специјалне општине у Карипској Холандији — Бонер, Саба и Свети Еустахије.
Холандија је низијска земља, 50% њеног копна је на мање од једног метра изнад мора.[4] Ова одлика је дала Низоземској њено име , у преводу „Низијска земља“.
Већи део територије Низоземске који је испод нивоа мора је људско дело. Од краја 16. века грађени су полдери отимањем земље од мора и исушивањем језера. Данас они чине скоро 17% површине земље. „Позната“ је као земља лала, ветрењача и дрвених кломпи.
Једна од одлика Низоземске је велика густина становништва, 407 по квадратном километру. Само Бангладеш, Јужна Кореја, и Тајван имају бројније и гушће насељено становништво. Без обзира на то, Холандија је после Сједињених Држава други извозник хране и пољопривредних производа у свету.[5][6] Томе је између осталог допринела велика плодност тла као и блага клима.
Холандија је трећа земља у свету у којој су грађани на изборима изабрали чланове парламента а од 1848. устројена је као унитарна држава са парламентарном демократијом и уставном монархијом. Такође, Холандија има дугу историју друштвене толеранције и важи за либералну земљу. Абортус, проституција и еутаназија су легализовани, док према употреби одређених врста наркотика води прогресивну политику. Године 2001. Холандија је постала прва земља у свету која је легализовала истополне бракове.
Холандија је један од оснивача Уједињених нација, Европске уније, Еврозоне, Г-10, НАТО-а, ОЕЦД-а и Светске трговинске организације, поред тога, чланица је трилатералне Уније земаља Бенелукса. У Холандији се налази Организација за забрану хемијског оружја и пет међународних судова: Стални арбитражни суд, Међународни суд правде, Међународни кривични суд за бившу Југославију, Међународни кривични суд и Посебни суд за Либан. Прва четири наведена суда су смештена у Хагу, као и седиште Европола и агенције за сарадњу у правосуђу Евроџаст. Због овога се Хаг сматра правном престоницом света.[7] Холандија је такође део Шенгенске зоне.