Хидраулика
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хидраулика је примењена наука и инжењерска дисциплина, која се бави механичким особинама течности. Механика флуида је теоријска основа хидраулике, која се концентрише на инжењерску употребу особина течности. У хидроенергији, хидраулика се користи за производњу, контролу и пренос снаге преко течности под дејством притиска. Теме којима се бави хидраулика, крећу се кроз више научних и инжењерских дисциплина, и покривају концепте као што су пумпе, водене турбине, хидроенергија, компутациона динамика флуида, мјерење и механика ријечних токова и ерозије. Хидраулика се такође дефинише као физички опис флуида у кретању који се базира на законима конзервације масе, момента и енергије. Математички опис тих закона може се формирати са теоријске тачке гледишта и употребом напредне математике. Резултати који се добијају оваквим приступом могу бити многоструке природе. За практичну примјену и инжењеринг хидруаличких система ти физички принципи се замјењују емпиријским и експерименталним приступом, на шта се у ствари обично и односи појам хидраулика. Реч 'хидраулика' потиче од грчке ријечи ὑδραυλικός (hydraulikos) која потом потиче од ὕδωρ (hydor, грчки за вода) и αὐλός (aulos, у значењу цев).[2]
У својим применама флуидног погона, хидраулика се користи за производњу, управљање и пренос снаге употребом течности под притиском. Хидрауличне теме се протежу кроз неколико делова науке и већину инжењерских модула, и покривају концепте као што су цевни проток, дизајн бране, флуидика и кола за контролу флуида. Принципи хидраулике се природно користе у људском телу у васкуларном систему и еректилном ткиву.[3][4]