Швајцарска
држава у средњој Европи / From Wikipedia, the free encyclopedia
Швајцарска ( , итал. , франц. , ромн. , лат. ), званично Швајцарска Конфедерација ( , итал. , франц. , ромн. , лат. ), федерална је парламентарна република у средњој и западној Европи. Чини је 26 кантона и град Берн, који је сједиште федералних власти, заузима површину од 41.285 км², континентална је држава географски подијељена између Алпа, Швајцарског платоа и Јуре. Иако Алпи заузимају већи дeо територије, отприлике 8 милиона становника Швајцарске претежно је концентрисано на платоу, где се и налазе највећи градови: међу њима су два глобална града и привредна средишта Цирих и Женева. Швајцарска се граничи са Италијом на југу, Француском на западу, Њемачком на северу и Аустријом и Лихтенштајном на истоку.
Швајцарска Конфедерација | |
---|---|
Главни град | нема (дејуре)Берн (дефакто)[lower-alpha 1][1][2] |
Највећи град | Цирих |
Службени језик | немачкифранцускииталијанскироманш |
Владавина | |
Облик државе | Федерална полунепосредна демократија под парламентарном директоријалном републиком |
— Федерални савет |
|
— Канцелар | Виктор Роси |
Законодавна власт | Савезни скуп |
— Горњи дом | Савет кантона |
— Доњи дом | Државни савет |
Историја | |
| |
— Датум оснивања | око 1300. године (традиционално 1. августа 1291) |
— Вестфалски мир | 24. октобра 1648. |
— Обнова конфедерације | 7. август 1815. |
— Савезна држава | 12. септембар 1848. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 41.285 km2 (132) |
— вода (%) | 4,2 |
Становништво | |
— 2023. | 8.902.308 (99) |
— 2015. | 8.327.126 |
— густина | 215,63 ст./km2 (63) |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2023 |
— укупно | 788,33 млрд. $[3] (35) |
— по становнику | 89.537 $[3] (6) |
БДП / номинални | ≈ 2023 |
— укупно | 905,68 млрд. $[3] (20) |
— по становнику | 102.865 $[3] (5) |
ИХР (2021) | 0,962[4] (1) — веома висок |
Валута | Швајцарски франак |
— код валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +1 (CET) UTC +2 (CEST) |
Интернет домен | |
Позивни број | +41 |
Стара швајцарска конфедерација основана је у касном средњем веку, а повод је био низ војних успеха против Аустрије и Бургундије. Независност Швајцарске од Светог римског царства формално је призната Вестфалским миром 1648. године. Земља има дугу историју војне неутралности од периода Реформације; земља се није налазила у ратном стању од 1815. и није се придружила Организацији уједињених нација све до 2002. године. Ипак, земља води активну спољну политику и често је укључена у процесе стварања мира широм света. Поред тога што је родно место Црвеног крста, Швајцарска је дом многих међународних организација, укључујући и другу највећу канцеларију ОУН. На европском нивоу, она је један од оснивача Европске асоцијације за слободну трговину, али није чланица Европске уније, Европског економског простора или Еврозоне. Међутим, учествује у Шенгенској зони и Европском јединственом тржишту кроз билатералне споразуме.
Налазећи се на раскршћу германске и романске Европе, Швајцарска обухвата четири главна језичка и културна подручја: њемачки, француски, италијански и романш. Иако већина становника говори њемачки језик, швајцарски национални идентитет вуче коријене из заједничке историјске позадине, дијелећи вриједности као што је федерализам и непосредна демократија и алпски симболизам. На кованом новцу и поштанским маркама, користи се латински назив (често скраћено као Хелветија) умјесто четири главна говорна језика.
Швајцарска је једна од најразвијенијих држава на свијету, са највишим номиналним богатством по одраслој особи и има осми највећи бруто домаћи производ на свету према Међународном монетарном фонду. Швајцарска се налази на врху или међу првих десет држава у неколико показатеља националних перформанси, укључујући транспарентност владе, грађанске слободе, квалитет живота, економску конкурентност и хумани развој. Цирих и Женева се налазе међу водећим градовима на свијету према квалитету живота.