Амерички рат за независност
From Wikipedia, the free encyclopedia
Амерички рат за независност (енгл. ; 1775—1783), који је такође познат и као Амерички револуционарни рат, је био рат између Краљевине Велике Британије и тринаест „Уједињених колонија“ (Њу Хемпшир, Масачусетс, Роуд Ајланд, Конектикат, Њујорк, Њу Џерзи, Пенсилванија, Делавер, Мериленд, Вирџинија, Северна Каролина, Јужна Каролина и Џорџија). Рат је представљао врхунац политике Америчке револуције током које су колонисти хтели да збаце британску власт. Битком код Лексингтона (18. априла 1775) отпочео је рат за стицање независности. Током рата, 4. јула 1776. донета је Декларација независности и проглашена самосталност од британске круне.
Амерички рат за независност | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Вашингтон прелази Делавер - једна од слика чије мотив рат за независност, уједно и можда најзначајнији симбол овог рата. | |||||||||||
| |||||||||||
Сукобљене стране | |||||||||||
Тринаест колонија (пре 1776) Шпанска империја (од 1779) Индијанци Низоземска република[1] |
Велика Британија хесени лојалисти Индијанци | ||||||||||
Команданти и вође | |||||||||||
Џорџ Вашингтон Натанијел Грин Ричард Монтгомери Данијел Морган Бенедикт Арнолд Хорејшио Гејтс |
Томас Гејџ Вилијам Хау Џорџ Родни Хенри Клинтон Чарлс Корнволис Гај Карлтон Џон Бергојн Ричард Хау Банастри Тарлтон Самјуел Худ |
Британци су у међувремену сакупљали велику војску да угуше побуну. Нанели су значајне поразе америчкој побуњеничкој војсци, сада под командом Џорџа Вашингтона, заузели Њујорк 1776. и Филаделфију 1777. Међутим, нису били способни или вољни да им нанесу завршни ударац. Британска стратегија се ослањала на мобилизовање лојалистичких милиција, које су потпуно регрутовали тек крајем рата. Лоша координација је помогла неуспеху британског напредовања према Обланију 1777, што је за последицу имало заробљавање британске војске након битака код Саратоге.
Француска, Шпанија и Низоземска република су потајно пружали револуционарима залихе, муницију и оружје од 1776. Америчка победа код Саратоге је убедило Француску да уђе у рат отворено, приморавши Британију да преусмери војску на друга бојишта. Француска помоћ се показала пресудном, али и скупом, пошто је уништила француску привреду и увела земљу у велике дугове.[2] Шпанија и Низоземска република су такође ратовали наредне четили године, претећи инвазијом Велике Британије и озбиљно угрозивши британску моћ војним операцијама у Европи, Азији и на Карибима.
После 1778, Британија је преусмерила своју пажњу на јужне колоније, што јој је донело почетне успехе када су поново освојили Џорџију и Каролину 1779. и 1780. Британске снаге су покушале да потчине Вирџинију 1781, али је француска поморска победа изван залива Чесапик довела до француско-америчке опсаде Јорктауна и заробљавања 7.000 британских војника. Овај пораз је сломио вољу Британије за даљим ратовањем. Ограничене борбе су се наставиле кроз 1782, када су почели мировни преговори. Париским миром из 1783. је окончан рат и признат је суверенитет САД на територији грубо ограничено данашњом Канадом на северу, Флоридом на југу и реком Мисисипи на западу. Склопљен је и шири међународни мир, ком је размењено још неколико територија.