Француска
држава у западној Европи / From Wikipedia, the free encyclopedia
Француска (франц. ; fʁɑ̃s (помоћ·инфо)), званично Француска Република (франц. ), држава је у западној Европи.[3] Француској припадају и прекоморске територије Валис и Футуна, Гваделуп, Мартиник, Нова Каледонија, Острво Клипертон, Острва Крозе, Гијана, Реинион, Свети Мартин, Сен Бартелеми, Сен Пјер и Микелон, Француска Полинезија, Француске јужне и антарктичке земље представљају пуноправни део француске републике. Површина Француске (рачунајући и њене прекоморске поседе) је 678.107,98 ², а њеног европског дела око 547.030 . По површини је 39. држава у свету, а трећа у Европи после Русије и Украјине и највећа у Европској унији. Граничи се са Белгијом, Луксембургом, Немачком, Швајцарском, Италијом, Монаком, Шпанијом и Андором у Европи, у Јужној Америци са Бразилом и Суринамом и на Карибима са Холандском прекоморском територијом Свети Мартин и има излаз на Атлантски океан и Средоземно море. Преко ових ван-европских територија, Француска се граничи и са Бразилом, Суринамом и Холандским Антилима.[4] По процени из 2009. Француска је имала 65.073.482 становника.[5] Главни и највећи град Француске је Париз, а остали већи градови су: Марсељ, Лион, Тулуза, Ница, Нант, Стразбур, Бордо, Лил и Тулон.
Француска Република | |
---|---|
Главни град | Париз |
Службени језик | француски |
Владавина | |
Облик државе | Унитарна полупредседничка уставна република |
— Председник | Емануел Макрон |
— Премијер | Габријел Атал |
— Председник Сената | Жерард Ларшер |
— Председник Народне скупштине | Јаел Брон-Пиве |
Историја | |
Независност | |
— Франачка краљевина | 486. |
— Верденски уговор | 843. |
Приступ у ЕУ | 25. март 1957. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 678.107,98[1][lower-alpha 1] km2 (39.) |
— вода (%) | 0,26 |
Становништво | |
— 2020.[2] | 68.014.000 (20.) |
— 2017. | 64.639.000 (Метрополитанска Француска) |
— густина | 116 ст./km2 (89.) |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2023 |
— укупно | 3.868 млрд.$ (10) |
— по становнику | 58,765$ (27) |
БДП / номинални | ≈ 2023 |
— укупно | 3.049 млрд.$ (7) |
— по становнику | 46,316$ (23) |
ИХР (2021) | 0,903 (28) — веома висок |
Валута | евро |
— код валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +1 () UTC +2 () |
Интернет домен | |
Позивни број | +33 |
Територија савремене Француске је скоро иста као и територија античке Галије, коју је насељавало келтско племе Гали. Галију је покорио Рим у 1. веку п. н. е. У 4. веку, германска племена, од којих су најзначајнији Франци, су се населили на територију Галије. Франачка држава је свој врхунац имала крајем 8. и почетком 9. века. Уговором из Вердена (843), Франачко царство је подељено на три дела, а из њеног западног дела развила се данашња Француска. Француска је била једна од највећих светских сила од краја 17. века. Она је у 18. и 19. веку, створила велику колонијалну империју широм Северне Америке, западне Африке и југоисточне Азије.
Француска је један од оснивача Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и Европске економске заједнице, данашње Европске уније. Такође је једна од пет сталних чланица Савета безбедности и нуклеарна сила.