Аму Дарја
From Wikipedia, the free encyclopedia
Аму Дарја (таџ. , перс. , узб. )[2] је једна од већих азијских речних токова и најдужа река у централној Азији.[3] Река је пловна око 1400 km. У антици је била позната под именом , како су је обележавали летописци Александра Македонског, који ју је прешао 329. п. н. е. на свом походу према истоку.
Аму Дарја | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 2.400 |
Басен | 534.739 2 |
Пр. проток | 2.525 m3/s (89.200 cu ft/s)[1] 3⁄ |
Водоток | |
Извор | Памир |
Коор. извора | 37° 06′ 35″ N 68° 18′ 44″ E |
В. извора | ~6000 |
Ушће | Аралско море |
Коор. ушћа | 44° 06′ 30″ N 59° 40′ 52″ E |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Авганистан , Таџикистан , Узбекистан , Туркменистан |
Притоке | Река Кундуз, река Кофарнихон, река Суркондарио, река Шерабад, река Зеравшан, река Кокча, река Кулм, река Вахш, Панџ |
Река на Викимедијиној остави |
Уздижући се у планинама Памир, северно од Хиндукуша, Аму Дарја се формира ушћем река Вахш и Панџ, у резервату природе Тигроваја Балка на граници између Авганистана и Таџикистана, и одатле тече северозападно у јужне остатке Аралског мора. У свом горњем току, река чини део северне границе Авганистана са Таџикистаном, Узбекистаном и Туркменистаном. У древној историји, река се сматрала границом Великог Ирана са „Тураном“, што је отприлике одговарало данашњој Централној Азији.[4] Аму Дарја има у просеку проток од око 70 кубних километара годишње.[5]
Сродна река Аму Дарји се зове Сир Дарја, која тече на северу.