Авганистан
држава у средњој Азији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Авганистан (перс. ) држава је у југозападној Азији.[1] Земља нема излаз на море, а дужина копнене границе износи 5.529 .[2] На западу се граничи са Ираном (936 ), на северу са Туркменистаном (744 ), Узбекистаном (137 ) и Таџикистаном (1.206 ), на североистоку са Кином (76 ), а на истоку и југу са Пакистаном (2.430 ).[2] Кабул је највећи и главни град Авганистана и броји око 4,6 милиона становника. Од 15. августа 2021. године, Авганистан је под контролом покрета Талибан.
Авганистан | |
---|---|
Главни град | Кабул |
Службени језик | паштунски (авгански), дари (персијски)[1] |
Владавина | |
Облик државе | Унитарна Исламска теократија |
— Емир и командант верних | Хибатула Акунџада |
— Под-емир | Забихулах Муџахид |
Историја | |
Независност | Од Персије 1709. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 652,230[2] km2 (41) |
— вода (%) | 0[2] |
Становништво | |
— 2015.[2] | 36.643.815 (39) |
— густина | 43,5 ст./km2 |
Економија | |
Валута | авгани |
— стоти део валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +4 |
Интернет домен | |
Позивни број | +93 |
Археолози су на подручју данашњег Авганистана пронашли доказе људског присуства који датирају из средњег палеолитског периода. Верује се да се урбана цивилизација на овој територији појавила између 3000. и 2000. п. н. е. С обзиром да се налази на веома важној локацији која повезује културу Блиског истока са средњом Азијом и Индијским потконтинентом, током векова је био дом разних народа.[3], и сведок је разних војних кампања, међу којима су највише вредне помена кампање Александра Великог, Џингис-кана, и западних сила у модерно доба. Ова земља такође представља и извор из којег су Грчко-бактријско краљевство, Кушанско краљевство, Бели Хуни (Хефталити), Сафариди, Газнавиди, Гориди, Хилџији, Тимуриди, Могули и Дурани издигли и саградили веома снажне империје.[4]
Политичка историја модерног Авганистана почиње 1709. године, када је успостављена Хотаки династија у Кандахару, након чега долази до успона Дурани империје 1747. године.[5][6][7] Крајем 19. века, Авганистан постаје тампон држава током „Велике игре“ између Британске Индије и Руске Империје. Након Трећег англо-авганистанског рата 1919. године, краљ Аманулах је започео европску модернизацију своје земље, али је спречен од стране ултра-конзервативаца. Чланица је Уједињених нација од 1946.[1] Током Хладног рата, након повлачења Британаца из Индије 1947. године, САД и Совјетски Савез почињу да шире свој утицај у Авганистану,[8] што је довело до крвавог рата између муџахедина („свети ратници“) које је подржавала Америка и власти коју је подржавао Совјетски Савез, у којем је животе изгубило више од милион Авганистанаца.[9] Након овога уследио је авганистански грађански рат 90-их година, успон и пад екстремистичке талибанске власти и рат у Авганистану, који траје од 2001. године па све до данас.[10] У децембру 2001. године, Савет безбедности Организације уједињених нација одобрио је стварање Међународних снага за безбедносну помоћ ради одржавања безбедности у Авганистану, као вид припомоћи влади Хамида Карзаја.
Три деценије ратовања су учиниле Авганистан једном од најопаснијих земаља на свету,[11] као и највећи „извозник избеглица и азиланата“. Док међународна заједница покушава да обнови ову ратом разорену земљу, терористичке групе, као што су Хакани и Хезб-е-Ислами Гулбудин,[12] активно су укључени у светске побуне Талибана, које се састоје из стотина атентата и напада бомбаша-самоубица. Према Уједињеним нацијама, ове побуне су криве за 80% цивилних жртава у рату који траје од 2001. године у периоду између 2011. и 2012. године.[13] Двадесетогодишњи рат између владе коју подржава САД и Талибана завршио се 2021. године што је резултирало успостављањем нове талибанске државе.
Око 42% становништва Авганистана живи испод линије апсолутног сиромаштва, што значи да њихов приход чини мање од 1,25 америчких долара дневно,[14] а нешто мало више изнад 70% становништва је писмено.