Арцруниди
From Wikipedia, the free encyclopedia
Арцруниди (Арцруни, јерм. Արծրունիներ ) је једна од најзначајнијих јерменских кнежевских и царских родова, византијски царски род (према неким истраживачима, цар Византије Лав V (Левон Арцруни) припадао је овој династији). Арцруниди су изданак династије Оронтида [1] .
Арцруниди | |
---|---|
Држава | Васпуракан |
Владарска титула | кнез, цар |
Оснивач | кнез Ваче I |
Последњи владар | цар Сенекерим Арцруни |
Владавина | 338–1021. |
Националност | јерменска |
Вера | монофизитска |
Род је имао значајан утицај. Познат од 4. века, од краја 8. века до 1021. године — владајућа династија Васпуракана (кнежеви, а од 908. — цареви).
У почетку су Арцруниди владали Адамакертом (Башкале) и округом Албак Велики. Крајем 7. века стекли су територије јужно и источно од језера Ван, које су раније припадале роду Рштуни. Центар владавине Арцрунида прешао је у град Ван. Током 8. века Арцруниди су проширили своју власт на цео Васпуракан и почетком 9. века ушли су у супарништво са династијом Багратида.
Гагик Арцруни (908-943) прогласио се царем Васпуракана, вазалом Багратида. Као независна држава, Васпуракан је постојао до 1021. године, када је Сенекерим Арцруни, који није смогао снаге да се одупре инвазији Турака Селџука, предао своје царство Византији. Од цара су Арцруниди добили град Севастију (Сивас), неколико других градова и земаље у Малој Јерменији. Део Арцрунида остао је да живи у околини града Вана, држећи положај католикоса Ахтамара.
Према Али Тер-Саркисјанцу, начин на који је настао назив рода сведочи о његовом урартском пореклу [2].