Цар
From Wikipedia, the free encyclopedia
Цар (лат. , грч. ) један је од словенских назива монарха, најчешће суверени владар царства или другог типа царске области. Царица може бити или царева супруга или може сама држати титулу царског монарха. Цареви су по части и чину на вишем нивоу од краљева. Једини мохарх са овом титулом данас је цар Јапана Нарухито. Цар је била званична титула у следећим државама: Прво бугарско царство (913–1018),[1] Друго бугарско царство (1185–1422), Српско царство (1346–1371) и Руско царство[2] (1547–1721, када је замењена титулом императора).
Цар и царица | |
Краљ и краљица | |
Кнез и Кнегиња Поткраљ и поткраљица | |
Надвојвода и надвојвоткиња | |
Инфант и инфанта | |
Велики војвода и велика војвоткиња велики принц и велика принцеза | |
Војвода и војвоткиња | |
Принц и принцеза
| |
Маркиз и Маркиза маркиз и маркиза | |
Маркгроф и маркгрофица | |
Гроф и грофица Гроф и грофица | |
Виконт и виконтица | |
Барон и баронеca | |
Баронет и баронета | |
Витез и дама | |
Ова кутија:
|
Народи запада Европе своје су називе за цара извлачили претежно из наслова „император” ( у италијанском, у шпанском, у француском, у енглеском), а народи истока из имена „” којим су римски цареви истицали повезаност с првим и историјски највећим међу њима, Јулијем Цезаром. У славенским се језицима тако користе називи „цар” и „цесар”[3], а у немачком „”. Изузеци су на истоку Румуни (), Албанци (, ) те Грци (, ).