Владимир Перић Валтер
партизански обавештајац и народни херој / From Wikipedia, the free encyclopedia
Владимир Перић Валтер (Пријепоље, 28. децембар 1919 — Сарајево, 6. април 1945) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
владимир перић валтер | |
---|---|
Датум рођења | (1919-12-28)28. децембар 1919. |
Место рођења | Пријепоље, Краљевство СХС |
Датум смрти | 6. април 1945.(1945-04-06) (25 год.) |
Место смрти | Сарајево, ДФ Југославија |
Професија | чиновник |
Члан КПЈ од | октобра 1940. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
У току НОБ | секретар Месног комитета КПЈ за Сарајево |
Народни херој од | 22. јула 1949. |
Као ученик Трговачке академије у Београду прикључио се омладинском револуционарном покрету. Након матуре уписао је Економско-комерцијалну високу школу, истовремено радећи у Хипотекарној банци, где је постао активан у синдикату банкарских службеника. Октобра 1940. примљен је у чланство КП Југославије. Због активног учешћа у раду синдиката, јануара 1941. премештен је у Сарајево.
Након окупације Југославије, јула 1941. постао је члан Месног комитета КПЈ у Сарајеву, радећи на организацији прикупљања помоћи за Народноослободилачки покрет (НОП). Марта 1942. је прешао на ослобођену територију источне Босне, где је деловао најпре у Првом, а потом Трећем источнобосанском ударном батаљону. Августа 1942. постао је заменик политичког комесара батаљона у Шестој источнобосанској бригади, са којом је учествовао у борбама у источној Босни и Срему.
Од новембра 1942. до јула 1943. деловао је као партијски инструктор у Тузли, где је радио на организовању и сређивању организација КПЈ и СКОЈ, као и организовању партизанског покрета у рударском басену. Након кратког боравка на ослобођеној територији источне Босне, Покрајински комитет КПЈ за БиХ га је септембра 1943. упутио у Сарајево, где је преузео дужност секретара Месног комитета КПЈ. Као искусан илегалац, али и добар познавалац терена успео је да оживи илегални партизански покрет и организовањем разних акција пружи значајну помоћ партизанским јединицама, које су деловале у околини Сарајева.
Успешно је у граду организовао мрежу партизанске обавештајне службе, која је радила до ослобођења града. Усташка полиција је у неколико наврата покушавала да открије и уништи илегалне пунктове и сарајевску илегалну организацију, али јој то није полазило за руком. Као један од најистакнутијих и најхрабријих партизанских обавештајаца, који је својом интелигенцијом и проницљивошћу успевао да надмудри непријатеља, Валтер је још за живота постао легендарна личност. Неколико пута је напуштао Сарајево и одлазио на ослобођену територију и у Врховни штаб НОВ и ПОЈ, где је примао специјалне задатке. Погинуо је у завршним борбама за ослобођење Сарајева, када је с групом бораца чувао електричну централу, коју су усташе намеравале да униште приликом повлачења. За народног хероја проглашен је 22. јула 1949. године.
Инспирисан његовим доживљајима, редитељ Хајрудин Крвавац је 1972. снимио филм Валтер брани Сарајево, са Велимиром Батом Живојиновићем у главној улози. Овај партизански филм доживео је велику славу, а посебно је популаран у Кини, где га је видело више милиона гледалаца.