Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада
From Wikipedia, the free encyclopedia
Шеста пролетерска источнобосанска народно-ослободилачка ударна бригада била је бригада Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ), формирана наредбом Врховног штаба НОП и ДВЈ 2. августа 1942. у Шековићима, од три источно-босанска пролетерска батаљона. На дан формирања имала је 620 бораца. Први командант бригаде био је Војо Љујић, а политички комесар Цвијетин Мијатовић.[1][2]
Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада | ||||
---|---|---|---|---|
Постојање | 2. август 1942 — крај рата Место формирања: Шековићи | |||
Формација | три батаљона | |||
Јачина | 620 бораца[lower-alpha 1] | |||
Део | Народноослободилачке војске Југославије | |||
Ангажовање | ||||
Војне почасти | пролетерска од 29. октобра 1944. | |||
Одликовања |
| |||
Команданти | ||||
Командант | Војо Љујић[lower-alpha 1] | |||
Политички комесар | Цвијетин Мијатовић[lower-alpha 1] |
Бригада је имала велики значај за одржање устанка у источној Босни у периоду његове највеће кризе, током 1942. и 1943, као и у поновном распламсавању устанка у овој области и бројним подухватима у источној Босни, Црној Гори, Србији, Хрватској и Словенији. Дала је велики број војно-политичких и партијских руководилаца, као и народних хероја.[2]
Од формирања до априла 1943. налазила се под непосредном командом Главног штаба НОП одреда Босне и Херцеговине. Потом је до 9. маја 1943. садејствовала са јединицама Главне оперативне групе, а 15. маја је стављена под команду Прве пролетерске дивизије, у саставу Дринске оперативне групе. Након битке на Сутјесци, почетком јула 1943. ушла је у састав 17. источнобосанске дивизије, где је остала до краја рата.[1]
Одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ за постигнуте успехе у борби, 29. октобра 1944, проглашена је пролетерском. За заслуге у Народноослободилачком рату одликована је Орденом народног ослобођења и Орденом братства и јединства, а поводом петнаестогодишњице битке на Сутјесци 3. јула 1958. и Орденом народног хероја.[2]