Гватемалска револуција
From Wikipedia, the free encyclopedia
Гватемалска револуција (шп. ) био је период у историји Гватемале од народног устанка, који је 1944. свргнуо диктатора Хорхеа Убика, до државног пуча 1954, који су потпомогле Сједињене Америчке Државе, а који је свргнуо демократски изабраног председника Хакоба Арбенза. Овај период је такође називан Десет година пролећа истичући једине године представничке демократије у Гватемали од 1930. до краја грађанског рата 1996. Током овог раздобља спроведене су бројне друштвене, политичке, а нарочито аграрне реформе које су биле од огромног утицаја широм Латинске Америке.[1]
Друга имена | Десет година пролећа |
---|---|
Датум | октобар 1944 — јун 1954. |
Од краја 19. века до 1944. Гватемалом је управљао низ ауторитарних владара који су настојали да ојачају привреду подржавајући извоз кафе. Између 1898. и 1920. године, Мануел Естрада Кабрера одобрио је значајне уступке United Fruit Companyју, америчкој корпорацији која је трговала тропским воћем и одузимала задружна (заједничка) земљишта многим староседеоцима. Током диктаторског режима Хорхеа Убика, између 1931. и 1944. године, овај процес се убрзао завођењем полицијске државе и строгих прописа о раду.[2]
У јуну 1944. године, популарни продемократски покрет, који су предводили студенти и радничке организације, приморао је Убика да поднесе оставку. На његово место постављена је трочлана војна хунта на челу са Федериком Пончеом Ваидесом. Ова хунта је наставила Убикову репресивну политику све док није свргнута у војном удару, који је у октобру 1944. предводио Хакобо Арбенза, догађају познатом и као „Октобарска револуција”. Вође државног удара образовале су хунту која је убрзо расписала слободне изборе. На њима је победио Хуан Хосе Аревало, прогресивни професор филозофије који је постао лице популарног покрета. Спровео је умерени програм друштвене реформе, попут успешне кампање описмењавања и углавном слободног изборног процеса — неписмене жене нису имале право гласа, а комунистичке партије су биле забрањене.
По завршетку Ареваловог председништва 1951, Хакобо Арбенз је изабран за председника. Прогресиван војсковођа из 1944. наставио је реформе Аревала и започео амбициозан програм реформе земље познат као Декрет 900. Необрађени делови великих земљишних имања експроприсани (развлашћени) су у замену за надокнаду и прерасподељени пољопривредницима који су погођени сиромаштвом. Отприлике 500.000 људи користило је овај декрет. Већина њих су били домороци, чији су поседи отуђени након шпанске инвазије. Арбензова политика погодила је United Fruit Company која је изгубила део необрађене земље. United Fruit Company је лобирала код америчке владе за свргавање Арбенза, а Стејт департмент се одазвао приређивањем државног удара под изговором да је Арбенз комуниста. Карлос Кастиљо Армас преузео је власт на челу војне хунте, изазвавши грађански рат у Гватемали. Рат је трајао од 1960. до 1996, током кога је америчка војска подржавала геноцид над домородачким народима Маја и кршење људских права над цивилима.