Представничка демократија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Представничка демократија, или индиректна или посредна демократија, назив је за друштвено-политичко уређење демократског типа у којој власт настаје темељом избора на којима грађани бирају своје представнике — само представнике извршне и/ли судске, односно чланове представничких тијела (скупштина) као законодавне власти, а који потом доносе одлуке у њихово име.[1][2] Готово све модерне демократије западног стила функционишу као нека врста представничке демократије: на пример, Уједињено Краљевство (унитарна парламентарна уставна монархија), Немачка (савезна парламентарна република), Француска (унитарна полупредседничка република) и Сједињене Америчке Државе (савезна председничка република).[3] На свијету постоје различити облици представничке демократије који се разликују око тога да ли је шеф државе насљедни монарх или изабрани председник, односно да ли је извршна власт подређена скупштини (као у парламентарном систему), односно постоји јасна подела власти (као у предсједничким републикама попут САД). Представничка демократија се наводи као алтернатива, односно као супротност концепту непосредне демократије, иако у појединим државама оба система могу постојати кроз различите облике референдума.
Представничка демократија може да функционише као елемент парламентарног и председничког система власти. Обично се манифестује у доњем дому као што је Доњи дом Уједињеног Краљевства и Лок Саба Индије, али може бити смањен уставним ограничењима као што су горњи дом и судска ревизија закона. Неки политички теоретичари (укључујући Роберта Дала, Грегорија Хјустона и Ијана Либенберга) описали су представничку демократију као полиархију.[4][5] Представничка демократија даје власт у руке представника које бира народ. Политичке партије често постају централне за овај облик демократије ако изборни системи захтевају или подстичу бираче да гласају за политичке странке или за кандидате повезане са политичким партијама (за разлику од гласања за појединачне представнике).[6]