Гркокатоличка црква у Хрватској и Србији
From Wikipedia, the free encyclopedia
Гркокатоличка црква у Хрватској и Србији је колоквијални (описни) назив за посебну (лат. ) источнокатоличку, односно гркокатоличку (лат. ) цркву, која у свом службеном називу носи крижевачку (лат. ) одредницу, по својој матичној (истоименој) епархији, са седиштем у Крижевцима (Хрватска). Крижевачка гркокатоличка црква се састоји од две епархије, матичне Крижевачке (1777) и новостворене Крстурске (2018). Литургија се служи по византијском обреду, на црквенословенском језику. Иако има статус посебне цркве (лат. ), још увек нема обједињену организацију, нити сопственог гркокатоличког митрополита, тако да њена матична Крижевачка епархија још увек припада црквеној покрајини (митрополији) којој се на челу налази римокатолички загребачки надбискуп, док је Крстурска епархија у управном погледу још увек непосредно потчињена римском папи.[1][2][3]
Гркокатоличка црква у Хрватској и Србији | |
---|---|
Основни подаци | |
Оснивање | 1611, 1777, 2003 |
Седиште | Крижевци, Хрватска Руски Крстур, Србија |
Језик | црквенословенски, хрватски, русински |
Након последњих промена, које су извршене 2013. године, Крижевачка гркокатоличка црква је задржала надлежност над свим гркокатолицима у четири државе (Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Србија), с тим што матична Крижевачка епархија обухвата Хрватску, Словенију и Босну и Херцеговину, док Крстурска епархија обухвата подручје Србије.
Почевши од 2020. године, на челу Крижевачке епархије налази се бискуп Милан Стипић,[4] док се на челу Крстурске епархије од 2018. године налази бискуп Ђура Џуџар.[5]