Г20 индустријски развијених земаља
From Wikipedia, the free encyclopedia
Г20 (Група 20) је неформални форум 19 држава са најразвијенијим економијама у свету и Европска унија. Овај форум ради на решавању великих питања везаних за глобалну економију, попут међународне финансијске стабилности, ублажавања климатских промена и одрживог развоја.[3] Државе Г20 заједно чине 90% светског БДП-а, 80% светске трговине и две трећине популације у свету. У 2019. години председавање Групом 20, по први пут је преузео Јапан, а јапански премијер Шинзо Абе је њен председник. Ова држава је и организатор Самита Г20 у Осаки у јуну 2019. године.[4]
Датум оснивања | 26. септембар 1999.; пре 24 године (1999-09-26) 2008. (2008) (шефови држава/шефови влада самити) |
---|---|
Намена | Окупљања системски важне индустријализоване и економије у развоју ради расправе о кључним питањима у глобалној економији.[1] |
Чланови | |
Председник | Нарендра Моди (2022) |
Број запослених | Нема[2] |
Веб-сајт |
Г20 се састоји од већине великих светских економија, укључујући индустријски развијене земље и земље у развоју. Група заједно чини око 90 одсто бруто светског производа (),[5] 75-80 одсто међународне трговине,[A 1] две трећине светске популације,[2] и отприлике половине светске површине земљишта.
Г20 је основан 1999. године као одговор на неколико светских економских криза. Од 2008. године група се састаје најмање једном годишње, а на самитима учествују шефови владе или државе сваког члана, министар финансија, министар иностраних послова и други високи званичници; ЕУ представљају Европска комисија и Европска централна банка.[6][7][B 1] Друге земље, међународне организације и невладине организације се позивају да присуствују самитима, неке на сталној основи.
На самиту 2009. Г20 је себе прогласила примарним местом међународне економске и финансијске сарадње.[8] Углед групе је порастао током наредне деценије, а аналитичари је препознају као чиниоца са значајним глобалним утицајем;[9] она је исто тако критикована због ограниченог чланства,[10] недостатка овлашћења за спровођење,[11] и наводног подривања постојећих међународних институција.[10] Самити често бивају праћени протестима, посебно од стране група против глобализације.[12][13]