Ел Хаџаџ ибн Јусуф
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ел Хаџаџ ибн Јусуф (арап. / ALA: Ел Хаџāџ бин Јūсуф (или верзија транслитериран), такође познат под пуним именом Ел Хаџаџ ибн Јусуф ел Кулајб ili Ел Хаџаџ ибн Јусуф ел Такафи[1]) (почетком јуна 661 (40 AH) – AD 714 (95. AH)) био је арапски великодостојник и политичар у служби Омејадског калифата.
Ел Хаџаџ ибн Јусуф | |
---|---|
Датум рођења | 661. |
Место рођења | Хиџаз |
Датум смрти | 714. |
Ел Хаџаџ је у традиционалним историјама описиван као интелигентан, али строг, окрутан владар, иако савремени историчари сматрају да је то последица касније абасидске пропаганде, односно несклоности велможи који се истицао својом верношћу претходној Омејадској династији.[1] Ел Хаџаџ бин Јоусуфу се традиционално приписује кључна улога у избору војсковођа који су крајем 7. и почетком 8. вијека били заслужни за неке од најспектакуларнијих војних похода које су калифат довеле до његовог територијалног врхунца.