Жикица Јовановић Шпанац
комунистички револуционар, шпански борац, партизански командант и народни херој / From Wikipedia, the free encyclopedia
Живорад Јовановић Жикица Шпанац (Ваљево, 17. март 1914 — Радановци, код Косјерића, 12. март 1942) био је учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка у западној Србији и народни херој Југославије.
жикица јовановић шпанац | |
---|---|
Надимак | Жикица Шпанац |
Датум рођења | (1914-03-17)17. март 1914. |
Место рођења | Ваљево, Краљевина Србија |
Датум смрти | 12. март 1942.(1942-03-12) (27 год.) |
Место смрти | Радановци, код Косјерића, Србија |
Професија | апсолвент књижевности |
Члан КПЈ од | 1935. |
Учешће у ратовима | Шпански грађански рат Народноослободилачка борба |
Служба | Интернационалне бригаде (1938—1939) НОП одреди Југославије (1941—1942) |
У току НОБ | члан Команде Групе партизанских одреда Србије |
Народни херој од | 6. јула 1945. |
Као ученик Ваљевске гимназије, због левичарских размишљања био је искључен из школе, након чега је школовање наставио у Београду, где је потом студирао књижевност на Филозофском факултету. Током студија прикључио се револуционарном студентском покрету, а политички је деловао и у родном Ваљеву, због чега је 1935. године примљен у чланство тада илегалне Комунистичке партије Југославије.
Учествовао је у Шпанском грађанском рату, где се у редовима Интернационалних бригада борио против фашизма. Током рата је био рањаван, а након пораза Шпанске републике заједно са осталим интербригадистима налазио се у логорима у Француској. У јесен 1940. године успео је да се врати у Југославију, где је наставио са партијским радом.
Учествовао је у припремама оружаног устанка у западној Србији и формирао партизанску чету у Рађевини. Са овом четом је 7. јула 1941. године у Белој Цркви, код Крупња, извео прву устаничку оружану акцију, која се касније обележавала као Дан устанка народа Србије. У току устанка 1941. године налазио се на дужностима команданта и политичког комесара батаљона и политичког комесара одреда.
Након Прве непријатељске офанзиве и повлачења главнине партизанских снага у Санџак, остао је на територији западне Србије, где је почетком 1942. године био члан команде Групе одреда западне Србије. Погинуо је 12. марта 1942. године у близини села Радановци на огранцима планине Маљен према Косјерићу у сукобу са четницима Косте Пећанца и припадницима Српске државне страже.
За народног хероја проглашен је 6. јула 1945. године.