Инфекција мокраћних путева
From Wikipedia, the free encyclopedia
Инфекција мокраћних путева (ИМП) је једна од најучесталијих инфективних болести, првенствено изазвана бактеријама, која погађа део или целокуни систем мокраћних путева (МП). О њеној учесталости најбоље говори податак да се само у Америци због ИМП лекару јави 7 милиона људи годишње, од тога 2 милиона због инфекције мокраћне бешике. Најчешћи узрочници ИМП су цревне бактерије; међу којима доминира Ешерихија коли, као узрочник и до 90% некомпликованих ИМП.
Инфекција мокраћних путева | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | урологија |
МКБ-10 | N39.0 |
МКБ-9-CM | 599.0 |
DiseasesDB | 13657 |
MedlinePlus | 000521 |
eMedicine | emerg/625 emerg/626 |
Patient UK | Инфекција мокраћних путева |
MeSH | D014552 |
ИМП могу бити притајене (асимптоматска бактериурија) или се појавити у виду симптома ограничених на доњи део мокраћних путева (најчешће у пределу мокраћне бешике) или као озбиљно обољење са повишеном температуром и болом у слабинском пределу када се претпоставља, али не увек и докаже, акутна инфекција бубрега (акутни пијелонефритис). Ретко се ИМП јавља и као локална септичка реакција или као смтоносни септички шок, због ендотоксемије, које готово увек прате поремаћаји у имунском систему или хроничне болести(имуносупресија, шећерна болест...).[1]
После пијелонефритиса (запаљења бубрежног паренхима), који може бити проузрокован бактериемијом (инфекцијом која се преноси крвљу), са других локација у телу, обично следи даље ширење инфекције мокраћом и на доње мокраћне путеве. Хроничне инфекције мокраћних путева микроорганизмима (Протеус или Псеудомонас), које поседују уреазу (ензим који разлаже уреју), могу да погодују стварању камена у мокраћним путевима (калкулуса), као што су струвит (магнезијум-амонијум фосфат) или карбонат-апатита. Инфекције мокраћних путева након уролошких интервенција или операција, а посебно дуготрајно лечење антибиотицима, такође ствара услове за формирање тзв инфекцијских калкулуса у мокраћним путевима.
Инфекције мокраћних путева чешће се јављају код жена него код мушкараца, при чему половина жена има инфекцију бар једном у животу, са честим рецидивима (понављањем). Код жена, инфекције мокраћних путева су најчешћи облик бактеријске инфекције, са инциденцом од 10% годишње. Већ учесталост ИМП код жена највероватније је узрокована специфичном анатомском грађом женских мокраћних путева, сексуалним односом наследним факторима и старошћу.[2] Акутне некомпликоване инфекције мокраћних путева углавном се јављају код жена старијих од 18 година са нормаланим мокраћним системом и нормалном функцијом бубрега, а ретко код мушкараца млађих од 50 година.[3]
Међутим и микроорганизми попут бактерија, вируси или гљивице могу бити узрочници ИМП. Дијагноза код веома младих жена се може установити само на основу симптома. Код оних са нејасним симптомима, дијагноза може бити тешка јер бактерије могу бити присутне и без знакова инфекције. У компликованим случајевима или када је терапија неуспешна од посебног значаја у дијагностици и лечењу може бити од користи уринокултура. Ако се лекови примењују уз познавање резистенције локалних сојева нпр Ешерихије коли успешност лечења је велика а трошкови лечења мањи.[4] Код оних са честим инфекцијама, примена ниских доза антибиотика се може узети као превентивна мера.
У некомпликованим случајевима, ИМП се лако могу лечити краћом терапијом антибиотицима према уринокултури и биограму, мада све већа резистентност бактерија на многе антибиотике (као што је то нпр инфекција МРСОМ) значајно отежава лечење ове болести. У компликованијим случајевима, неопходна је дужа терапија или интравенска примена антибиотика.[5]