Сепса
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сепса је клинички синдром, и компликација тешких поремећаја, а карактеришу је системско запаљење, обимно оштећење ткива и системски одговор организма на инфекцију. „Сепса настаје када одбрамбени, имунски систем, уместо да контролише инфекцију, доводи до оштећења сопствених ткива и органа. Последице су септички шок, слабљење функције органа и смрт“.[1] Примарни знаци запаљењске реакције у септичком шоку укључују вазодилатацију, повећану микроваскуларну пермеабилност (пропустљивост) и акумулацију леукоцита. Сепсу може да добије било ко, без обзира на узраст, пол или социјални статус, а посебно ризичне групе чине особе старије животне доби, мала деца, хронични болесници и имунодефицијентне особе.
Сепса Sepsis (Septicemia) | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | Инфектологија Ургентна медицина |
МКБ-10 | A40 - A41.0 |
МКБ-9-CM | 995.91 |
DiseasesDB | 11960 |
MedlinePlus | 000666 |
Patient UK | Сепса |
MeSH | D018805 |
Сепса у свим земљама света представља озбиљан здравствен и и економски проблем због чињеница да је: инциденца сепсе у драматичном порасту а лечење скупо[lower-alpha 1] и неизвесно.
Са сваким сатом одлагања почетка лечења сепсе (применом антибиотика у стању септичног шока) њена смртност расте за око 10%[2], Зато је 1. октобра 2011. године сепса проглашена за хитно медицинско стање.[1] Највећа кампања, са циљем подизања опште свести о овом проблему и израде националног развојног плана у свакој земљи са циљем смањења морталитета од сепсе за 20% до 2020. године, почела је 13. септембра 2012. године, и тај дан се сматра првим „Светским даном сепсе”.[3]