Милан Тепић
мајор ЈНА, последњи народни херој Југославије / From Wikipedia, the free encyclopedia
Милан Тепић (Комленац, код Босанске Дубице, 26. јануар 1957 — Бјеловар, 29. септембар 1991) био је мајор Југословенске народне армије и народни херој Југославије.
милан тепић | |||
---|---|---|---|
Датум рођења | (1957-01-26)26. јануар 1957. | ||
Место рођења | Комленац, код Босанске Дубице, НР БиХ, ФНР Југославија | ||
Датум смрти | 29. септембар 1991.(1991-09-29) (34 год.) | ||
Место смрти | Бјеловар, Хрватска, СФР Југославија | ||
Професија | војно лице | ||
Супружник | Драгица Тепић | ||
Деца | Тања и Александар | ||
Учешће у ратовима | Рат у Хрватској | ||
Служба | Југословенска народна армија 1980—1991. | ||
Чин | мајор | ||
Народни херој од | 19. новембра 1991. | ||
Одликовања |
|
Потицао је из Поткозарја, области која је у току Другог светског рата тешко страдала од усташког терора. Основну школу и гимназију завршио је у родном селу и Босанској Дубици, а 1975. је уписао Војнотехничку академију у Загребу.
Након завршетка Академије, 1980. добио је чин поручника и прву службу у гарнизону у Славонској Пожеги, где се налазила аутојединица. Године 1986. премештен је у гарнизон у Вараждину, где се налазила механизована бригада. Као вредан и одговоран официр ванредно је 22. децембра 1990. унапређен у чин мајора.
Маја 1991, у време првих оружаних сукоба у Хрватској, премештен је у гарнизон у Бјеловару, где је била смештена 265. моторизована бригада. Почетком септембра, нашао се у војном складишту „Барутана” у шуми Беденик, у близини Бјеловара, ради организовања његове одбране. Након блокаде бјеловарске касарне и других војних објеката, као и серије мањих инцидената, овде га је 29. септембра 1991. затекао напад на бјеловарски гарнизон од стране припадника Збора народне гарде (ЗНГ).
Видевши да се налази у тешкој ситуацији, а не желећи да складиште муниције преда хрватским сепаратистима, одлучио је да већ раније минирано складиште дигне у ваздух, што је и учинио око 10:40 часова истог дана. Јака експлозија која је потресла цели Бјеловар, усмртила је и десетак припадника „зенги” који су се у току опсаде приближили огради складишта. Непосредно пре Тепића, погинули су и војници ЈНА Стојадин Мирковић и Драган Драгановић који су одбили његово наређење да напусте складиште и наставили да дејствују по непријатељу.
За јуначки подвиг приликом дизања у ваздух складишта наоружања, када је свесно жртвовао свој живот, Председништво СФРЈ га је 19. новембра 1991. одликовало Орденом народног хероја, што га чини последњим народним херојем Југославије.