Официр
From Wikipedia, the free encyclopedia
Официр је припадник армије, ратног ваздухопловства, ратне морнарице или друге униформисане службе (полиција, ватрогасна служба и сл.) који се налази на одређеној одговорној дужности.[1]
Примери и перспективе у овом чланку можда не представљају светски поглед на тему. |
Официрски кадар добија се школовањем ученика средњих школа (под одређеним условима и питомаца средњих војних школа) у војним академијама, а неки профили у службама са факултета из грађанства. Официр може постати и подофицир који редовно или ванредно заврши војну академију или факултет у грађанству.
Историјски, институција официра јавља се у већини армија у XVIII веку. У Србији, након потписивања Једренског мира 1829. године, српска војска је била под патронатом Русије која је услед тога имала и највећи утицај на њу. Малу војску, оформљену у том периоду, организовали су руски активни официри према искуствима и правилима која су важила у руској војсци. Између 1830. и 1835. године формирани су први пешадијски батаљон, коњички ескадрон и топовска батерија, а самим тим јавила се потреба и за српским официрским кадром. Тако је прва група од 12 младића послата у Русију на школовање за официре. Аустрија у то доба није с благонаклоношћу посматрала повећање и јачање војске у кнежевини Србији, посебно када је од 1860. одређени број нижих официра српске националности почео да прелази из аустријске у српску војску, али и други цивили, углавном Славонци, лекари, инжињери, музичари и др. Србија је ова дешавања озваничила Законом о прихватању страних официра 1867. године.
Од тада, па све до данас војске и армије на просторима Србије предводе школовани официри. Хијерархијска официрска звања (чинови) су се мењала али је улога официра остала непромењена.