Мојсије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мојсије (хебр. — Моше, арап. — Муса), према Хебрејској Библији, Старом завету и Курану, верски је вођа, законодавац и пророк, коме се традиционално приписује писање Торе, односно Петокњижја. Мојсије је најважнији пророк у јудаизму,[1][2] а такође се сматра важним пророком у хришћанству и исламу. Јеврејска, хришћанска и исламска вера имају заједничко учење о понизности везано за Стари завет. У личности Мојсија, који је водио израелски народ из ропства у Египту у Обећану земљу, понизност је знак Божје снаге и намене, а не слабости. Библија каже: „Мојсије је био врло скроман човек, најскромнији човек на земљи.”[3] Мојсије је подједнако слављен од стране јеврејских, хришћанских и исламских верника.
Мојсије | |
---|---|
Место рођења | Гошен, Стари Египат |
Место смрти | Планина Небо, Моав |
Занимање | Пророк |
Супружник | Сепфора |
Деца | Гершом, Елијезер |
Постојање Мојсија, као и истинитост причa o изласку Израелита из Египта, спорно је међу археолозима и египтолозима,[4] пошто стручњаци на пољу библијске критике наводе логичне недоследности, нове археолошке доказе, историјске доказа и митове о пореклу у хананитској култури.[5][6][7] Други историчари тврде да биографски детаљи и египтаско порекло, које се приписује Мојсију, подразумева постојање историјских политичких и верских вођа која су учествовали у учвршћивању хебрејских племена у Ханану крајем бронзаног доба.
Према Књизи изласка, Мојсије је рођен у време када је његов народ, деца Израелова, умножио толико да је то забринуло египатског фараона да би они могли помоћи египатским непријатељима. Мојсијева јеврејска мајка Јошаведа га је сакрила када је фараон наредио са убију сви новорођени дечаци. Мојсија је усвојила египатска краљевска породица. После убиства египатског надзорника, Мојсије је побегао преко Црвеног мора до земље Мадијамске, где је срео Бога који се указао у облику горућег грма.[8] Бог је послао Мојсија да затражи од фараона ослобађање Израелаца.[9] Након Десет пошасти, Мојсије је извео Израелце из Египта преко Црвеног мора. На Синајској гори, Мојсије је примио Десет заповести. После 40 година лутања у пустињи, Мојсије је преминуо у 120. години, надомак обећане земље.
Рабински јудаизам је израчунао да Мојсијев животни век одговара периоду између 1391. п. н. е. и 1271. п. н. е.[10] Хришћанска традиција обично смешта његов живот у ранији период.