Натали Клифорд Барни
From Wikipedia, the free encyclopedia
Натали Клифорд Барни (енгл. ; Дејтон, Охајо, САД 31. октобар 1876 — Париз, Француска, 2. фебруар 1972) је била америчко-француска књижевница која је живела, писала и држала књижевни салон у Паризу. Писала је поезију, мемоаре и епиграме, али веровала је да је њен живот њено право уметничко дело.
Натали Клифорд Барни | |
---|---|
Датум рођења | (1876-10-31)31. октобар 1876. |
Место рођења | Дејтон, Охајо, САД |
Датум смрти | 2. фебруар 1972.(1972-02-02) (95 год.) |
Место смрти | Париз, Француска |
Утицао на |
Њен салон, који је држала преко 60 година у Паризу, окупљао је писце и уметнике из целог света, укључујући и неке од најзначајнијих фигура француске књижевности, као и америчке и британске модернисте. Радила је на промоцији женског писања. Организовала је „Женску академију“, као одговор на ексклузивно мушку Француску академију, али је уједно давала подршку и представљала инспирацију и мушким писцима, као што су Реми де Гурмон и Труман Капоте.[1]
Живела је отворено као лезбијка и почела је да објављује љубавне песме посвећене женама под својим правим именом још 1900. Подржавала је феминизам, паганизам и пацифизам. Супротстављала се моногамији и имала је пуно истовремених дугих и кратких веза, укључујући и везу која се стално прекидала и настављала са песникињом Рене Вивијен и везу са сликарком Ромејн Брукс, која је трајала 50 година. Њене љубавне везе послужиле су као инспирација за многе романе, од провокативног француског бестселера до , вероватно најчувенијег лезбијског романа 20. века.[2]