Примитивни механизми одбране
From Wikipedia, the free encyclopedia
Према психоаналитичкој теорији, примитивни механизми одбране представљају оне одбрамбене механизме који штите од анксиозности која је повезана са нагоном смрти[1]. Неки од примитивних механизама одбране су цепање, пројективна идентификација, порицање, идеализација и обезвређивање, и они се први јављају у развоју појединца[2][3]. Њихово присуство у одраслом добу везује се за граничну структуру личности[4].